Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca
Kada se ima jasan cilj i jaka ambicija, uspeh neće izostati



R A D N A     B I O G R A F I J A


Po završetku šabačke gimnazije, Danka Božić Isaković je upisala Fakultet za internacionalni menadžment u Beogradu. Dve godine studija završila je u Beogradu, a dve u Parizu. ( IFAM Paris) Stekla je diplomu magistra ekonomije.( MBA-Master of Bussiness Administration). Po završetku fakulteta radila je godinu dana u nemačkoj kompaniji "Saueressig" u kojoj je njen otac Bogoljub Božić 20 godina bio generalni direktor. Za tu godinu dana stekla je, kaže, dragoceno radno iskustvo u oblasti praktičnog biznisa i menadžmenta i videla na licu mesta kako se vodi jedna uspešna kompanija. Krajem 2003. godine zajedno sa bratom Ratkom Božićem, koji je u međuvremenu završio ugledni nemački fakultet za menadžment i ekonomiju ( IBS-Lippstadt), vraća se u Šabac i uključuje u rad porodične firme.Uz visoko obrazovanje i znanje više svetskih jezika, vraćaju se u rodni grad i nastavljaju posao koji su im roditelji započeli. Danka vodi poslove marketinga. Udata je za Srboljuba Isakovića, koji je tehnički direktor POLYMIT-a. Sa njim ima četverogodišnju ćerku Emiliju i planira uskoro da rodi još jedno dete.
Privatno šabačko preduzeće POLYMIT-B osnovano je 1990. godine i na početku svog poslovanja se bavilo izradom tehničkih delova od poliestera. Osnovao ga je Bogoljub Božić, ugrađujući u njega svoje dvadesetogodišnje menadžersko iskustvo stečeno u nemačkoj kompaniji "Saueressig" koja slovi za jednog od najpoznatijih svetskih proizvođača štamparskih valjaka. POLIMIT-B je u međuvremenou stasao u ugledno porodično preduzeće srednje veličine, u čiji rad i poslovanje se se tokom proteklih nekoliko godina aktivno uključili Bogoljubova ćerka Danka i sin Ratko. Nakon početne proizvodnje tehničkih delova od poliestera, POLYMIT-B 1994. godine započinje proizvodnju kada od sanitarnog akrila.
- Uz modernu tehnologiju i mašinski park, vrhunsku izradu proizvoda, stručne radnike, moderne alate i najkvalitetnije sirovine, POLYIMIT-B je danas izrastao u vodećeg domaćeg proizvođača kada od sanitarnog akrila, koji dobar deo svoje proizvodnje izvozi čak i na razvijena evropska tržišta. Mi smo, pre svega, porodično preduzeće. Otac Bogoljub je osnovao preduzeće, razvio ga i na noge stavio i meni i bratu ga danas na vođenje prepustio. U menadžment preduzeća je, pored mene i brata, uključena i naša tetka Živana Bilan koja je direktorka preduzeća, kao i moj suprug Srboljub Isaković koji vodi proizvodnju, kaže Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B.


Recite nam nešto više o vašem proizvodnom programu, koje sve vrste kada danas proizvodite?
- Mi danas proizvodimo tridesetak modela kada i sistema, poznatih kao "Božić kade". Naglašavam da od sanitarne opreme radimo isključivo kade. U proizvodnom asortimanu se nalazi više modela tuš kada, standardnih kada, ugaonih kada, hidromasažnih sistema, kao i specijalni program. Pored zavidne prodaje na domaćem tržištu, značajan deo proizvodnje izvozimo. Prisutni smo u svim bivšim jugoslovenskim republikama, u Rusiji, Italiji, Portugaliji i drugim evropskim zemljama. Do 2008. smo proizvodili kade po konvencionalnom metodu ojačavanja poliesterom, staklenim vlaknima i određenim hemijskim katalizatorima, a od tada po novoj tehnologiju koju smo patentirali uz pomoć mog oca Bogoljuba. Radi se o tehnologiji duplog vakuumiranja, jedinstvenoj u svetu kojom su eliminisane poliesterske smole, staklena vlakna, kao i oprema za njihovu aplikaciju. Pored toga, poboljšana je termička izolacija koja omogućava očuvanje temperature vode duži vremenski period, a komplet nožica je stabilan uz mogućnost podešavanja visine kade. Kade proizvedene po ovoj tehnologiji zadovoljavaju sve ekološke standarde i mogu se u potpunosti ekološki reciklirati.


Recite nam nešto više o vašoj novoj tehnologiji proizvodnje kada, pažnju pleni i to što se kade proizvedene na "vaš način" mogu u potpunosti reciklirati?
- Novu tehnologiju smo razvijali dve godine, uloživši oko 500.000 evra sopstvenih sredstava i iz kredita Fonda za razvoj. Patent smo zaštitili u 50 zemalja sveta, što je koštalo dodatnih 50.000 evra. Već postoji veliko interesovanje stranih proizvođača za otkup patenta, ali ga mi za sada nećemo prodavati. Nove kade smo promovisali na više evropskih sajmova, kao recimo na sajmu sanitarne opreme u Frankfurtu, jednom od najvećih u svetu. Reakcije su bile više nego povoljne i već su nam se javili zainteresovani kupci iz Nemačke, Engleske, Rusije i skandinavskih zemalja. Po staroj tehnologiji godišnje smo proizvodili oko 25.000 jedinica. Polovinu smo izvozili u okolne zemlje i u Kanadu, Francusku i Rusiju. Sa novom tehnologijom očekujemo znatno povećanje proizvodnje i izvoza. Kada se radi o mogućnosti recikliranja, moram da kažem da se u Srbiji godišnje ugradi oko 80.000 kada, od čega se zameni oko 50.000 starih. To znači da svake godine dobijamo više od 1.000 tona praktično neupotrebljivog, teško razgradljivog otpada, čemu treba dodati i oko 100 tona (20 odsto materijala) otpada u klasičnoj proizvodnji. Sa našom tehnologijom taj problem više ne postoji.


Za ekološku kadu ste dobili priznanje i na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva u Beogradu?
- Na 35. međunarodnom sajmu građevinarstva u Beogradu dobili smo najviše priznanje "Nova vizura" za ekološku i potpuno reciklionu kadu. Žiri se rukovodio ekološkim kriterijumima do kojih drži savremeni svet, ali nisu zanemareni ni inovativnost i dizajn. Ovo je treće priznanje osvojeno na Beogradskom sajmu, a dobijali smo i nagrade na sajmovim u Ženevi, Parizu i Madridu.


Da se još jednom osvrnemo na vaš proizvodnim program, u asortimanu je zastupljen i specijalni program kada, kao i SPA program?
- U okviru našeg specijalnog programa u saradnji sa eminentnim svetskim kućama razvijamo program za osobe sa posebnim potrebama. Ovde se prvenstveno misli na praćenje svetskih trendova u ovoj oblasti, a koristeći naše tehničke mogućnosti u izradi kada koje imaju poseban zaptivni sistem koji omogućava nepokretnim ili slabo pokretnim osobama lakši ulazak i izlazak iz kade. Prva smo firma u svetu koja je uspela da proizvede kadu od akrila iz jednog komada dimenzije 1300 X 700 mm, a dubine 820 mm, gde su vrata za ulazak širine preko 400 mm. Pored ovog modela, izvršili smo prilagođavanje standardnih modela kada za lakši ulazak nemoćnih osoba. Radimo i na razvoju specijalnih modela namenjenih osobama sa invaliditetom. Kada govorimo o SPA programu, POLYMIT sa uglednim svetskim kompanijama SUNRISE, PARAGON i KOLLER radi na razvoju malih kućnih i spoljašnjih hidromasažnih bazena koje ćemo uskoro moći da ponudimo tržištu.


Kada već govorimo o posebnim modelima vaših kada, bilo bi zanimljivo da nam nešto kažete i o osnovnim karakteristikama akrilnih kada?
- Akril se odlikuje postojanošću boje, visokom tvrdoćom, hemijskom otpornošću i drugim osobinama koje su bile nepoznate kod klasičnih metalnih kada. Pri dodiru sa telom, akrilni materijal nema onu karakterističnu neprijatnu hladnoću kao metalne kade ili keramika. Sjaj livenog akrila je tako visok da podseća na svima znani porcelan. Zahvaljujući svojoj molekularnoj strukturi kade od sanitarnog akrila su skoro idealno glatke i imaju minimalnu mikroskopsku poroznost, tako da je zadržavanje bakterija i mikroorganizama minimalno za razliku od metalnih kada. Održavanje kada je veoma lako. Obzirom na gustoću materijala koju ima akril, ne dolazi do većeg taloženja nečistoća na zidovima i na dnu kade. Eventualnu nečistoću lako ćemo odstraniti uobičajnim tečnim sredstvima (deterdžentima) za čišćenje i pranje posuđa. Za održavanje ne koristiti pesak ili abrazivni prah za posuđe i metalne kade (poput na primer VIM-a) koji deluje mehanički. Visok lepi sjaj kade tada bi nestao. Inače,sanitarni akril je jedini dozvoljeni materijal za pravljenje kada u svetu.


Kao velike poznavaoce kada pitamo Vas da nam otkrijete neke lekovite i blagotvorne tajne kupanja i tuširanja?
- Za smanjene napetosti koristite neutralnu kupku (temperature između 33 i 34, 5 stepeni Celzijusovih). Temperatura vode između 39 i 41 stepen pogodna je za opuštanje zategnutih i napetih mišića i smanjenje bola izazvanog stresnim situacijama, kao što je bol u leđima. Zagrevanje vode preko 41 stepen nije preporučljivo jer može izazvati ubrzani rast telesne temperature i stanje groznice. Istuširajte se hladnom vodom po završetku kupanja. To doprinosi kako ubrzanom strujanju krvi kroz organizam, tako i strujanju energije. Pokušajte sa naizmeničnim tuširanjem toplom i hladnom vodom kako biste postigli isti efekat. Tri minuta toplom vodom, zatim 30 sekundi hladnom vodom, i tako nekoliko puta. U kadi ostanite najduže 15 do 20 minuta. Ukoliko imate problema sa krvnim pritiskom ili kardiovaskularne tegobe, nemojte ostajati predugo kako ne biste izazvali povišenu temperaturu tela. Veče je najbolje vreme za odlazak u kadu. Istraživanje sprovedeno u Engleskoj pokazuje da ljudi koji se kupaju neposredno pre spavanja imaju daleko lepši i čvršći san.


Da se osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Po mom mišljenju, između muškaraca i žena u poslu nema razlika. Poslovni čovek je poslovni čovek, bez obzira da li se radi o muškarcu ili ženi. Svako svoj posao treba da radi na najbolji mogući način, da uvek od sebe daje maksimum. Ženama je potrebno više truda i umešnosti da usklade porodične i poslovne obaveze. Muškarci to na lakši način rešavaju. Moji roditelji su se jako trudili kada je u pitanju porodica i moje i bratovljevo odgajanje. Otac Bogoljub koji je 20 godina radio u Nemačkoj, skoro svakog vikenda je dolazio kući u Šabac. Ponavljam, majkama je teže, posebno kada su mala deca. Ja imam ćerku od četiri godine i planiram da rodim još jedno dete. Nije lako, ali se sve može stići. Dragocena je pomoć baka i deka.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Ispred sebe moramo uvek da imam jasno utvrđen cilj ka kome težimo. To je po meni ključ svakog uspeha - cilj i ambicija. Ovo su dva osnovna preduslova da bi se u životu nešto uradilo i postiglo. Kada se ima tačno određen cilj i jaka ambicija, uspeh neće izostati. Iza ovoga, svakako, stoji veliki rad, od školovanja pa nadalje. Moj otac, koji je jedan veliki čovek i optimista, uvek je govorio "samo napred". I kada je najteže, mora se ići napred, bez osvrtanja nazad. Šta je bilo, bilo je, idemo dalje.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |