Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca
Odgovor na aktuelnu recesiju je rad, rad i samo rad



R A D N A     B I O G R A F I J A


Životni i radni put Olje Kamatović se od rane mladosti odvijao paralelno na dva koloseka. Jednim kolosekom je išlo njeno obrazovanje i školovanje, a jednim njeno radno i preduzetničko angažovanje. Po završetku srednje škole studirala je Saobraćajni fakultet u Zagrebu, a zatim magistrirala na Pravnom fakultetu. Sa druge strane, svoju radnu i preduzetničku karijeru započela je odmah po završetku srednje škole. Boraveći putem razmene srednjoškolaca u Roterdamu a potom i radeći preko letnjeg i zimskog raspusta u Holandiji, otkriva aerobik i u njega se zaljubljuje. U Roterdamu završava školu za instruktura aerobika i u Zagrebu otvara prvu privatnu školu aerobika. U to vreme, sredinom 80-ih godina prošlog veka, aerobik je bio nešto sasvim novo na prostorima bivše Jugoslavije. Oljina škola je bila pravi hit. Po završetku fakulteta, Olja nastavlja svoju ambicioznu preduzetničku karijeru, ulazeći hrabro u nove i nove poslovne poduhvate. Olja i danas u Kragujevcu ima školu aerobika jer je to, kaže, deo nje, njene prirode. Ima dve ćerke, od 9 i 11 godina, za koje kaže da bi bila srećna kada bi krenule njenim stopama, od aerobika do razvijenog preduzetništva
Nakon završenog Saobraćajnog fakulteta i stečenih početnih preduzetničkih iskustava vođenjem svoje škole aerobika u Zagrebu, Olja Kamatović sa ortakom, mentorom sa fakulteta, gospodinom Aronom, inače Austrijancem, osniva privatno preduzeće "Akom" koje se bavilo uvozom automobila. Poznanstvo sa jednim drugim gospodinom, Valterom Kuneom, jednim od direktora ugledne hemijske kompanije "Cromos", odvodi je u njoj nepoznati i novi svet hemijske industrije i poliestera. S obzirom na to da joj je otac poreklom iz Srbije i da je radila za "Cromos", dolazeći u Srbiju upoznaje proizvodnju preduzeća "Eteks" iz Baljevca kod Raške, koje je radilo staklena vlakna neophodna za proizvodnju poliestera. Od "Eteksa" dobija ponudu da bude njihov zastupnik za Evropu, no kako ju je proizvodnja oduvek više privlačila nego trgovina, pokreće proizvodnju pojedinih proizvoda od poliestera. Sa raspadom bivše Jugoslavije, Olja Kamatović dolazi u Kragujevac i osniva preduzeće "Polyagram" koje počinje da radi opremu za kupatila, u prvom redu tuš kade i kade za kupatila od akrila i poliestera.


Zašto ste za sedište svoje proizvodnje izabrali baš Kragujevac i kako je tekao razvoj?
- Kragujevac smo izabrali jer on nije veliki grad kao Beograd, a opet nije ni mali grad. Najviše me je privuklo to što u Kragujevcu ima dosta dobrih majstora koji su ispekli zanat radeći u "Zastavi". Ne možete raditi ako nemate dobre saradnike, to je valjda svima jasno. Nama su danas saradnici ljudi koji su ranije radili na visokim mestima u poslovnoj strukturi "Zastave", poput Srbe Vasovića ili, recimo, Tome Savića. Saradnja sa njima funkcioniše jako dobro, napravili smo jedan dobar spoj mladosti i iskustva. U posao sam uključila i dva svoja brata. Brat Zoran se bavi finansijama, a brat Dragan proizvodnjom. Smatram da su porodične firme dobre firme, ali se mora voditi računa o tome da novac može da zavadi mnoge, pa i braću i sestre. Ko je prvi u firmi mora da ima istančan osećaj pravednosti kako bi podela posla i profita bili pravedni. Za osnovnu proizvodnu delatnost smo izabrali program poliestera, odnosnsno poliesterske kade čija se proizvodnja u međuvremenu razvila u proizvodnju akrilnih kada. Ova nova proizvodna tehnologija je slična poliesterskoj tehnologiji, ali osetno bolja i naprednija. Ušli smo u jedan nama sasvim nov svet proizvodnje, postepeno ga savladavali i postepeno proizvodnju povećavali, proizvodeći sve kvalitetnije i kvalitetnije proizvode. - Pre dve godine smo prešli u novosagrađenu proizvodno-poslovnu zgradu od 2000 kvadrata. Moram da kažem da smo u obezbeđenju potrebnih infrastrukturnih uslova, vodosnadbevanja, kanalizacije, asfaltnog puta, imali punu podršku lokalne saouprave Kragujevca i gradonačelnika gospodina Veroljuba Stevanovića. Posebno bih istakla podršku gospodina Stevanovića, koji ima puno razumevanja za potrebe preduzetnika i za potrebe proizvodnje. On jednostavno za to ima sluha, a danas je malo takvih državnih funkcionera u Srbiji.


Koji sve proizvodi danas čine vaš proizvodni asortiman, posedujete nov i savremen proizvodno-poslovni objekat?
- "Polyagram" je danas privatna kompanija, specijalizovana za proizvodnju opreme za kupatila, osnovana 1992. godine. Jedan smo od vodećih domaćih proizvođača u svojoj delatnosti, sa najkompletijim asortimanom ponude. Naša ponuda obuhvata više od 140 finalnih proizvoda, ne računajući iste proizvode u raznim bojama, opcionale, pribor, dopunski program i rezervne delove. U okviru svoje osnovne delatnosti "Polyagram" razvija, proizvodi i prodaje: tuš kade i kade za kupatila od akrila i poliestera, kabine za tuš kade paravane i kabine za kade, hidromasažne kade, stubove i kabine, lavaboe i sudopere od polisterskih kompozita i nameštaj za kupatila.


Osnovna obeležja vaše proizvodnje i ukupnog poslovanje jesu da vodite posebnu brigu o nabavci sirovina i repromaterijala i o kvalitetu proizvoda, recite nam nešto više o ovim vašim poslovnim opredeljenjima?
- Osnovne materijale, delove i komponente za prouzvodnju najvećim delom uvozimo iz inostranstva. Naši glavni inostrani kooperanti su iz Austrije, Nemačke, Italije, Holandije i Slovenije. Uvozom sirovina i repromaterijala obezbeđujemo, pre svega, visok kvalitet naših proizvoda. Hidromasažne elemente, recimo, koristimo iste kao "đakuzi". Da biste mogli da imate kvalitetan i dobar proizvoda, vi morate prvo da imate dobru sirovinu. To je osnov svake proizvodnje i tu nema velike filozofije. Ne može domaćica od trulih paprika da napravi dobar ajvar. Naši proizvodi se, još jednom naglašavam, proizvode od proverenih uvoznih materijala uz primenu tehnologije koja je aktuelna u najrazvijenijim zemljama i odgovara najzahtevnijim propisima. Za sve osnovne materijale posedujemo međunarodne i domaće sertifikate koji garantuju usaglašenost sa domaćim propisima i standardima za sanitarnu opremu. Na primer, gradacija kvaliteta našeg sanitarnog akrila je takva da se može primenjivati i u prehrambenoj industriji. Za sve tehički složenije finalne proizvode, poput hidromasažnih sistema, posedujemo sve potrebne sertifikate, koji se tiču bezbednosti i drugih karakteristika izdate od akreditovane laboratorije.


Razvili ste i razgranatu prodajnu mrežu?
- Imamo zaista razgranatu prodajnu mrežu u zemlji, ali i mrežu distributera na drugim (izvoznim) tržištima. Domaća prodajna mreža pokriva sva veća mesta u zemlji uz stalno širenje. Naši proizvodi se prodaju direktno pojedinim velikim kupcima, a prodaju na malo imamo u našem prodajnom salonu u Kragujevcu. Rezervni delovi i servisiranje odgovarajućih proizvoda iz našeg proizvodnog asortimana, obezbeđeni su u skladu sa važećim zakonskim propisima.


Šta kažu namere i planovi daljeg rada i razvoja vašeg preduzeća, odnosno šta su poslovni prioriteti u narednom periodu?
- Pre nego nešto konkretnije kažem po ovom pitanju, moram da naglasim da svako mora da se ponaša domaćinski, bez obzira na to da li se radi o privatnom životu ili o vođenju firme. Šta znači domaćinski, pa znači da morate da imate prioritete - priritete koji firmu vode u određenom pravcu. Jedan od naših sadašnjih osnovnih poslovnih prioriteta jeste izvoz. Posebno smo zainteresovani za izvoz na rusko tržište, na kome vidimo veliku šansu. Polako se pripremamo za nastup na ovom velikom tržištu, na kome, kako znamo, Srbija ima poseban carinski tretman. Smatram da mnogo grešimo što se naša preduzeća više ne okreću ruskom tržištu. Mi planiramo da sledeće godine u Moskvi otvorimo predstavništvo.


Kakav je Vaš odgovor na aktuelnu krizu?
- Odgovor na aktuelnu recesiju je rad, rad i samo rad. Sada se moraju pomno pratiti i analizirati zbivanja na tržištu, kako bi se što bolje i efikasnije nametnuli svojim poslovnim karakteristikama i prednostima. Treba videti da li je to niža cena, veći kvalitet, ili nešto treće. Treba poći od sebe i tražiti svoj prostor na tržištu.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Preduzetničkim i menadžerskim poslom mogu da se bavi i muškarci i žene, dobro ili loše, nezavisno od polnih podela i razlika. Ja nikada nisam poslove delila na muške i ženske. Nikada u poslu nisam imala problema niti sam bila za nešto zakinuta zato što sam žena. Smatram da svaka žena može da se izbori za svoje mesto u društvu i da ne smeju za svoje neuspehe da izgovore traže u tome da ih muškarci diskriminišu i da su degradirane zato što su žene. Ako govorimo o karakteristikama žena za posao, one od muškaraca imaju bolje organizacione sposobnosti. One su za ovo genetski predodređene, pošto od malih nogu sređuju kuću, kasnije odgajaju decu i rade brojne druge poslove, pa im osećaj za organizaciju više izoštren. Ova sposobnost im danas jako puno pomaže u poslu.No, uprkos današnjoj punoj radnoj i poslovnoj slobodi i angažovanosti, žene nikako ne smeju da zanemare porodicu i odgajanje dece. Mora se napraviti dobar balans i mora se znati šta je prioritet, a prioritet su deca. Nema ničega na ovom svetu što čoveku može da nadomesti porodicu. Smatram da je najteži biznis, ako se tako može kazati, odgoj dece. Tu nemate pravo na greške.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu po Vašem mišljenju?
- U životu morate prvo da znate šta hoćete, da rasčistite sami sa sobom šta želite. Kada to utvrdite, onda treba da napravite listu prioriteta i da pristupite realizaciji. Ne smemo druge optuživati za vlastite neuspehe. Ako ste postigli uspeh, treba da budete srećni i da vam to bude podstrek za nešto više, ako vas je zadesio neuspeh morate se podići brzo, sa sebe otresti prašinu neuspeha i ići dalje. Uspesi i neuspesi su sastavni deo života, nema jednog bez drugog. I gubici su dobri, jačaju čoveka, deluju otrežnjujuće, spuštaju nas "na zemlju", vraćaju nas svojoj prirodi. Mnogi ljudi požele da budu ono što nisu, što nije njihova priroda. Morate da budete ono što jeste, a da radite na onome što želite da budete. Svaki rad se na kraju isplati, odnosno donese rezultat.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |