Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša
Sve što viši cilj sebi postavite, pre ćete do njega stići



R A D N A     B I O G R A F I J A


Radna karijera Snežane Despotović je imala nesvakidašnji i veoma naporan put. Udala se sa 19 godina, paralelno studirala, kada je imala 23 godine ostala je bez supruga koji je zbog bezazlenog zdravstvenog problema preminuo. Nastupilo je nekoliko teških godina za nju i njenu ćerku, nije radila, prekinula je studije. No, kako bi sebi i svom detetu obezbedila bolji život i sigurnu egzistenciju, trgla se, završila Ekonomski fakultet i počela da radi. Zaposlila se u izdavačkom preduzeću "Nota" iz Knjaževcu. Prvo je radila kao obračunski radnik, a onda je bila finansijski direktor ovog preduzeća. No, kako joj je ovaj posao bio suvoparan i jednoličan, tražila je dinamičniji posao koji je prirođeniji, kaže Snežana, njenom živom temperamentu. Počela je jednom knjaževačkom preduzetniku da vodi firmu. Posle nekoliko godina obavljanja menadžerskog posla u ovom preduzeću, zapitala se zašto i ona ne bi radila za sebe i imala svoju firmu.
Snežana ima dve ćerke koje je sama podigla i odnegovala. Starija vodi finansije u firmi, a mlađa ima 12 godina i priprema se da i ona jednog dana postane uspešna poslovna žena kao njena majka. Snežana obožava dobre automobile i brzu vožnju. Kad god nađe slobodno vreme, ode na trke "Formule 1".
Poslovnu aktivnost preduzeće NIVES iz Niša, vlasnice Snežane Despotović, započelo je 1992. godine. Prvo se bavilo trgovinom osnovnim životnim namirnicama: šećer, ulje, brašno, deterdženti. Na početku poslovanja imalo je pet maloprodajnih objekata u Knjaževcu, koje je Snežana veoma brzo zatvorila jer to, kaže, nije bilo ono što je odgovaralo njenom dinamičnom temperamentu: "Moje opredeljenje je bilo što više i što brže, pa sam se zato opredelila za veleprodaju", kaže Snežana. Do 1997. je radila u Knjaževcu, nakon čega firmu seli u Niš.


Kako ste se obreli u svetu polimera, odnosno kako ste se opredelili za njihovu distribuciju, što će ubrzo postati osnovna delatnost vašeg preduzeća?
- U svet polimera sam ušla sasvim slučajno, mada kažu da u životu ništa nije slučajno. Kako bih jednom prilikom naplatila svoje potraživanje od jedne makedonske firme koja je otišla u stečaj, uzela sam kamion polietilena sa kojima u prvi mah nisam znala šta da radim. Srećom, vrlo brzo sam taj polietilen uspela da prodam u Inđiji i videla da bi ova sirovina mogla i te kako dobro da se prodaje i da je nema dovoljno na tržištu. Sankcije su bile prekinule uvoz granulata, a naše proizvođači nisu radili. Tako sam se uskoro u potpunosti okrenula distribuciji polimera. Danas distribuiramo oko 1000 tona polimera mesečno i imamo oko 400 kupaca na celom području Srbije.


Kada već pominjemo sadašnje vreme, predstavite nam aktuleni trenutak vaše delatnosti u oblasti polimera?
- U svetu polimera danas smo prisutni kroz tri delatnosti: distribuiramo širok spektar polimera domaćih i stranih proizvođača, proizvodimo filtere za prečišćavanje vode i radimo reciklažu otpadnih sirovina od plastičnih masa. Pretežna delatnost je distribucija polimera. Tržište Srbije snabdevamo širokim spektrom raznovrsnih polimera. To su prevashodno polietileni, polipropileni, PVC, ABS polimeri i mnogi drugi, uključujući i veliku ponudu boja i aditiva za polimere. Obavljamo distribuciju polimera na teritoriji cele Srbije i imamo izuzetnu saradnju sa zemljama u okruženju. Sve vrste polimera dobavljamo direktno i ekskluzivno od proizvođača. Distribuiramo polimere domaćih proizvođača "Hipola" iz Odžaka i "Petrohemije" iz Pančeva. Veći procenat polimera uvozimo iz inostranih zemalja. Neke od zemalja sa kojima sarađujemo od prvog dana su: Mađarska, Češka, Austrija, Bugarska, Rumunija, Grčka. Kompletan asortiman polimera, granulata i regranulata se može naći u našem centralnom magacinu u Nišu i na našem skladištu robe u Staroj Pazovi.


Značajan segment vašeg poslovanja danas je i reciklaža, recite nam nešto više o tome?
- Putujući i radeći distribuciju polimera videla sam kao se razvijene zemlje odnose prema otpadu i rešila da i mi uđemo u reciklažu plastike. Danas imamo tri postrojenja za reciklažu. Prvu liniju smo pokrenuli 2007. godine. Tada smo, sećam se, imali takvu tražnju da proizvedeni materijal prosto nije uspevao da se ohladi a kupci su ga uzimali. Kasnije smo instalirali još dve linije za preradu. Sada nam je preradni kapacitet 25 tona otpadne plastike dnevno. Imamo najkvalitetniju opremu za reciklažu, svetski čuvenog proizvođača ove opreme RMA.
- U okviru reciklaže otpadne plastike prerađujemo sve vrste polietilena i polipropilena (PE i PP) u bilo kom obliku sirovine. Kada je reč o polietilenima, to su najčešće folije za svakodnevnu upotrebu kod životnih namirnica i slično. Polipropilenska sirovina najčešće je u obliku tvrdih, kabastih predmeta raznih oblika i namena. Plastični otpad planski sakupljamo, selektujemo, skladištimo i obrađujemo do konačne faze prerade, iz koje dobijamo regenerate za izradu proizvoda od plastičnih masa. Radi se o kružnom procesu - od sirovine, preko naizgled neupotrebljivog otpada, do hemijski potpuno ispravnog i upotrebljivog poluproizvoda. Za dobijeni poluproizvod-regenerat garantujemo proizvođačkim sertifikatom i nizom ovlašćenja i upotrebnih dozvola od institucija nadležnih za oblast reciklaže. Sirovina koja je dobijena obradom otpadne plastike je potpuno bezbedna i upotrebljiva. Naš moto je ZATVORIMO KRUG! Krug može biti zatvoren samo ako smo uspešni u ponovnoj upotrebi reciklirane plastike.


Reciklaža kod nas još uvek nema mesto koje ima u razvijenom svetu i njoj se, izgleda, još uvek ne posvećuje dovoljno pažnje?
- Otpad bilo koje vrste predstavlja veliki problem savremenog čoveka i modernog načina življenja. Njegovo rešavanje iziskuje primenu strateških rešenja, tj. jedino rešenje je strateška borba protiv otpada: plansko prikupljanje, selekcija i reciklaža. Najopasnija i najizraženija zagađenja koja pogađaju Zemlju su svakako hemijska i biološka. Među čvrstim otpadom najopasniji je plastični otpad. Dovoljno je znati činjenicu da je jednoj plastičnoj PET boci, bačenoj u prirodi, potrebno oko 200 godina da uđe u fazu razgradnje.
- Srbija, nažalost, još uvek nema sistemski i organizovan pristup reciklaži. Još uvek ne postoje nikakvi propisi za sortiranje i selekciju otpada, što su osnovni preduslovi njegove organiozovane reciklaže. Bez definisanja formalne strane odlaganja otpada i njegove reciklaže, odnosno utvrđivanja jasnih zakonskih propisa, neće biti pomaka u ovoj oblasti. I dalje će biti zagađene naše reke, naše šume, naša priroda, naše životno okruženje, a mi koji se bavimo reciklažom moraćemo da uvozimo otpad. Za razliku od razvijenog sveta, u Srbiji se recikliraju minimalne količine otpada. Mi sami organizujemo sakupljanje i otkup plastičnog otpada.


Bilo bi zanimljivo da nam ukratko predstavite i filtere za vodu koje proizvodite?
- Filteri za vodu su moja velika ljubav i moja velika investicija. Još uvek ih, nažalost, nismo na adekvatan način komercijalizovali. Radi se o filterima za prečišćavanje pijaće vode koji su namenjeni za kućnu upotrebu. Imamo dva modela: "Aqua Dea" i "Eco Filter". Naši filteri su, mogu bez lažne skromnosti reći, nešto sasvim novo. Postavili smo jedinstveni koncept uređaja u odnosu na svetske proizvođače. Jednostavni su za montažu i ne zahtevaju dodatne izvore napajanja (struju ili baterije). Postavljaju se pored postojeće vodovodne armature, ne zauzimaju puno prostora i jednostavni su za korišćenje. Treba reći da smo za različita područja Srbije radili različite ispune filtera. Tako je recimo na jugu Srbije problem mangan, u Vojvodini arsen, u svim većim gradovima flor i fenol. Isto kao što ne vodimo dovoljno računa o potrebi i nužnosti reciklaže, tako ne vodimo dovoljno računa ni o kvalitetu pijaće vode. Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja pijaću vodu dezinfikuje hlorom, a hlor u dodiru sa materijama koje se nalaze u vodi pravi preko 130 različitih jedinjenja koja su sva kancerogena. Mnoge kada upozoravate da ne pije vodu jer je lošeg kvaliteta, obično vam kažu "Ja je pijem i ništa mi ne fali". Pa nema ta voda sablju da vam odmah odseče glavu. Njene štetne posledice možete osetiti za pet, deset godina.


Učestvovali ste u privatizaciji nekoliko preduzeća na jugu Srbije?
- Početkom 2003. godine na aukciji smo kupili niško preduzeće za proizvodnju četki. Preduzeće ima dugu tradiciju i proizvodi četke svih namena. Ovu fabriku smo kupili i zato što se nalazi u susedstvu našeg magacina i što u svom krugu ima trafo-stanicu, čime smo dugoročno rešili pitanje snadbevanja industrijskom strujom koja nam je neophodna za preradu plastike. Januara prošle godine kupili smo tekstilno preduzeće "Zateks" iz Gadžin Hana. Bila je to ranije veoma uspešna tekstilna proizvodnja. Danas radimo zaštitnu opremu i radne uniforme.


Šta kažu namere i planovi daljeg poslovanja i razvoja?
- Ova krizna godina je, bez sumnje, teška. Investicije smo sveli na minimum, odnosno uradićemo još ono što nam je neophodno da uradimo za obavljanje reciklaže na planiranom nivou. Upravo montiramo dve linije za preradu granulata i preradu reciklata. Proizvodićemo industrijsku i poljoprivrednu foliju, kao i vreće za smeće. Naša budućnost je svakako reciklaža. Imamo najveće kapacitete za reciklažu plastike na Balkanu.


U čemu je po Vašem mišljenju ključ uspeha u poslu i životu, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Svaki čovek uvek mora da ima cilj. Što ga na višem nivou postavite, pre ćete do njega stići. Ako imate cilj, znate kuda ste pošli i imate jak motiv, sigurno ćete uspeti. Morate znati šta želite, ako to znate onda za vas nema prepreka. Možda se do cilja ne može stići brzo i lako, ali ako postoji istinska želja onda će se svakako do njega stići. Ja od nijednog započetog posla nisam odustala. Poslovni partneri me znaju kao jednu veoma upornu damu koja ne odustaje. Moram da kažem da me je kao svoju naslednicu preduzetnicu prepoznao deda Gligorije Despotović, koji je bio ugledni predratni trgovac Timočke krajine. Još kao maloj devojčici mi je govorio da ću biti njegova naslednica. Deda je imao pet sinova i niko se od njih, kao ni od mnogobrojne unučadi, ne bavi preduzetništvom, sem mene.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |