Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda
Najvažnije je da čovek bude vredan i odgovoran



R A D N A     B I O G R A F I J A


Nada Momirović potiče iz časne i ugledne porodice iz Nikšića, od oca Uroša i majke Bose, porodice kojoj je čojstvo, junaštvo i srpstvo uvek bilo na prvom mestu. Detinjstvo je sa dve sestre i dva brata provela u Nikšiću. Iako potiču iz radničke porodice, svo petoro dece je završilo fakultete. "Fakultete velike kao solitere", kaže Nada. Ona je završila Pravni fakultet u Beogradu. Prve radne godine je provela u državnoj službi - kao pravnik u beogradskim opštinama Palilula i Voždovac. Radila je odgovorno i predano, nalazeći vremena i za društveno-politički rad u omladinskoj organizaciji. Muža orđa je upoznala upravo angažujući se u omladinskoj organizaciji. orđe je u to vreme bio sekretar Omladinske organizacije Palilula. Kada je došlo do oslobađanja privatne inicijative 1989.godine, Nada i orđe napuštaju državnu službu i osnivaju svoje preduzeće za trgovinu, a zatim i za proizvodnju.
Više puta je nagrađivanja za poslovne rezultate i nosilac je priznanja "Poslovna žena godine" za 2007. godinu, Privredne komore Beograda. "Mona" je zajedno sa budimljansko-nikšićkom eparhijom osnivač prestižne književne nagrade "Izviiskra Njegoševa". Pored redovnih poslova, Nada se bavi i humanitarnim radom i dobitnik je velikog broja priznanja za taj rad.
Nada i orđe imaju dva sina - Tomislava koji je završio Pravni fakultet i već radi u firmi, i Uroša koji završava Ekonomski fakultet Više puta je nagrađivanja za poslovne rezultate i nosilac je priznanja "Poslovna žena godine" za 2007. godinu, Privredne komore Beograda. "Mona" je zajedno sa budimljansko-nikšićkom eparhijom osnivač prestižne književne nagrade "Izviiskra Njegoševa". Pored redovnih poslova, Nada se bavi i humanitarnim radom i dobitnik je velikog broja priznanja za taj rad.
Nada i orđe imaju dva sina - Tomislava koji je završio Pravni fakultet i već radi u firmi, i Uroša koji završava Ekonomski fakultet.
Nada i orđe Momirović vlasnici su Modne kuće "Mona" koja je za 20 godina svog postojanja postala lider u svetu mode ne samo u Srbiji, već i u celom regionu. "Mona" proizvodi žensku i mušku odeću od kože i tekstila, kao i veliki asortiman kožne galanterije. Vrhunski kvalitet i dizajn imperativ su ove modne kuće, a uspešno transponovanje kulturne baštine srpskog naroda u savremen modni izraz jedno je od najupečatljivijih obeležja "Mone", koje ovu kuću čini jedinstvenom. "Mona" danas zapošljava preko 700 radnika, a svoje proizvode plasira u oko 50 maloprodajnih objekata širom Srbije, kao i u Makedoniji, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Crnoj Gori. Pored fabrike u ulici Cara Uroša 62-64, od 1997. godine "Mona" ima pogon i u Sopotu gde se odvija najveći deo proizvodnje. Počev od 2005. godine u sklopu poslovnog sisitema Mone nalazi se i hotel "Zlatibor Mona" na Zlatiboru koji je posle detaljne rekonstrukcije i dogradnje kategorisan sa 4 zvezdice i danas je prepoznatljiv kao hotel vrhunske usluge.
Prekretnicu u životu Nade i orđa Momirovića predstaljala je 1989. godina, kada su odlučili da napuste državnu službu u opštinama Voždovac i Palilula, i osnuju svoje preduzeće za trgovinu. Do kraja 1990.godine otvorili su deset radnji, ne samo u Beogradu već i u Požarevcu, Skoplju, Podgorici, Nikšiću. Bila je to prvo trgovina prehrambenim proizvodima, a zatim kožnom i tekstilnom konfekcijom i galanterijom. Nakon bavljenja trgovinom 1989. i 1990. godine, Nada i orđe započinju proizvodnju kožne galanterije, a zatim i kožne i tekstilne konfekcije. orđe, diplomirani ekonomista, uradio je program proizvodnje kožne galanterije i počeo sa njegovom realizacijom. Prvi rezultati proizvodnje su bili više nego dobri, proizvodni asortiman se brzo širo, zapošljavali su se novi radnici, otvarale nove radnje, kaže Nada Momirović pričajući o proizvodnim počecima svoga preduzeća.


Kako je tekao razvoj i stasavanje Mone, odnosno kako se odvijalo poslovanje tokom teških 90-ih godina minulog veka?
- Mi smo očekivali da će biti sve bolje, lakše i jednostavnije, no surova realnost 90-ih godina nas je u tome demantovala. Došle su sankcije, počela je hiperinflacija. Period sankcija je bio zaista težak. Ja kažem da su one bile gore i teže nego bombardovanje koje nas je kasnije zadesilo. Pošto većinu materijala: kožu, tekstil i metalnu galanteriju za tašne uglavnom uvozimo, sankcije su nas dovele u jako nezavidan položaj prekidajući nam sve uvozne kanale sirovina. Dovijali smo se kako smo znali i umeli. Uspeli smo, uprkos svim teškoćama, da preživimo, sačuvamo proizvodnu supstancu i krenemo u novi poslovni ciklus i u novi razvoj. S obzirom na to da su za vreme sankcija, nažalost, propali mnogi veliki trgovinski lanci sa kojima smo sarađivali, kao i mnoge fabrike koje su prerađivale sirovu kožu te fabrike za konfekcioniranje kože, nama su se otvorili novi prostori za proizvodnju i plasman gotove robe, a time i razvoj. Nastavili smo sa širenjem proizvodnog asortimana i maloprodajne mreže.


Predstavite nam aktuelni poslovni trenutak "Mone", do čega se došlo nakon 20 godina rada?
- Za sve vreme svog postojanja "Mona" beleži kontinuirani rast fizičkog obima proizvodnje, koji se meri godišnjom proizvodnjom desetina hiljada tašni, kožnih i tekstilnih odevnih predmeta. U proizvodnji koristimo sirovine najboljih domaćih i stranih proizvođača, najsavremeniju tehnologiju i mašine. Primenjujemo svetske standarde u pogledu kvaliteta i dizajna.


Odnegovali ste veliki broj modnih kreatora i mnogim mladim dizajnerima dali šansu?
- Prvi smo među privatnim preduzećima u ovoj oblasti proizvodnje uveli profesionalni rad modnih dizajnera. U potpunosti pratimo svetske modne trendove i kretanja. Dizajneri posećuju svetske sajmove, biraju materijale, predlažu programe proizvodnje. Za sve sezone radimo kolekcije koje se na revijama prezentuju u javnost i tako najavljuju naše planove za predstojeću sezonu. Naš prvi modni kreator je bila Marija Drobnjak, koja je odmah posle akademije došla da radi kod nas. Posle nje je kroz našu proizvodnju prošlo puno mladih i veoma talentovanih dizajnera kojima akademija pruža veoma široko obrazovanje. Međutim, umetnički orijentisani, dizajneri se nerado prihvataju serijske proizvodnje jer je ona teška i odgovorna. Među brojnim dizajnerima kod nas teško možete naći industrijskog, kao što je na primer Ana Leković koja je sada kod nas angažovana, ili kakva je bila Jadranka Nikolić.


Vi svake godine radite tematske kolekcije, recite nam nešto više o tome? - Počev od 1994.godine "Mona" radi tematske kolekcije visoke mode. Teme pronalazimo u istoriji, tradicji i duhovnosti našeg podneblja. Prva tema je bila "Vožd Karađorđe", zatim ''800 godina Hilandara''(Ivanka Jeftović i Maja Nedeljković), ''Među šljivama'', "Sretenje", "Pirotski ćilim"( Slavica Petrović, Dijana Macura, Jelena Danilović), ''Kultura Lepenskog Vira'', ''Život je ljubav - Vinčanska civilizacija'' (Aleksandar Joksimović), "Velika tajna - 200 godina I srpskog ustanka" ( Marina Medenica, Zvonko Marković, Ana Leković), "Nikola Tesla" i "Njegoš" (Olja Ivanjcki).
- Povodom dvadeset godina rada "Mone" uradićemo kolekciju "Kosovski boj" sa našom čuvenom slikarkom Oljom Ivanjicki, koja je inače slikala Kosovski boj. Olja i ja se odavno poznajemo i dugo se družimo. Na njenim slikama sam videla i Teslu i Njegoša, i prepoznala sam da je ona jedina koja je mogla da oživi ove srpske velikane. Sve tematske revije radimo u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao svojevrsne pozorišne predstave, a što je rezultat dugogodišnje saradnje sa Pozorištem. Na realizaciji ovih revija angažovani su naši najbolji reditelji, scenografi i kompozitori. Sa ovim kolekcijama smo obišli Moskvu, Pariz, Rim, Milano, Brisel Kada kolekcije nose pečat podneblja i imaju jak umetnički naboj, pođednako dobro bivaju prihvaćene svuda u svetu. Modu kao umetnost svi razumeju i osećaju.


Drugi segment poslovanja u koji ste počeli da ulažete je turizam, kakva su dosadašnja iskustva i rezultati u ovoj oblasti?
- Procenili smo da je turizam veoma perspektivna privredna grana Srbije i da u njega vredi ulagati. Turizam za sobom povlači razvoj više privrednih delatnosti, od poljoprivrede i prehrambene industrije do industrije zabave. Trenutno imamo hotel na Zlatiboru, a planiramo da ih u dogledno vreme imamo više. Od Fonda za razvoj smo dobili povoljan kredit i renoviranjem dobili jedan elitni hotel sa 4 zvezdice, koji zapošljava preko 80 ljudi, sa 90 komforno opremljeih soba, studija, apartmana, kongresnom salom kapaciteta do 300 osoba, pansionskim restoranom "Vila", sa "Lada" poslastičarnicom i aperitiv barom, nacionalnim restoranom "Perun" koji u letnjim mesecima ima baštu, i jedinstvenim wellness centrom sa zatvorenim bazenom, dve saune, ambijentalnim hidromasažnim bazenom, fitness salom i prostorom za masaže koji omogućavaju da gosti uživaju u velikom broju tretmana lica i tela. "Wellness Mona" je planinska oaza lepote i zdravlja, a hotel "Zlatibor Mona" je jedinstven turistički objekat na Zlatiboru.


Šta kažu namere i planovi daljeg poslovanja i razvoja "Mone"?
- Pre svega, planiramo veće prisustvo na stranim tržištima, i to na tržištu Rusije, Belorusije i Hrvatske. Naših proizvoda trenutno ima na ruskom tržištu, ali se radi o malim količinama. Povećaćemo prisustvo i u zemljama u regionu, kao što su Rumunija, Bugarska, Grčka.


Kako ocenjujete današnji položaj i stanje u kome se nalazi kožarska industrija Srbije?
- Suštinski problem svake, pa i kožarske industrije Srbije, jeste nedostatak kadrova i kvalitetne radne snage. Mi nemamo obučene kadrove, nemamo vrednu radnu snagu. Ljudi sa završenim fakultetima se ponašaju kao da su se rodili i živeli u soscijalističkom samoupravljanju, što je neobjašnjivo. Svi traže svoja prava, a zaboravljaju na obaveze. Privatni preduzetnički sektor u našem društvu je i dalje žigosan. Često ćete u javnosti i na medijima čuti loše priče o privatnicima. Svi se stavljaju u isti koš, svi su tajkuni, svi su profiteri. Ne shvata se da su preduzetnici ti koji stvaraju novu vrednost, koji zapošljavaju ljude, snose rizik i preuzimaju ogromnu odgovornost.
- Problem kožarske i tekstilne industrije Srbije, koje su inače dragocene jer pretežno zapošljavaju žensku radnu snagu, jeste u tome što su proizvođači potpuno nezaštićeni na tržištu, naročito od početka jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Moje mišljenje je da je država morala više da zaštiti i podrži kožare i tekstilne proizvođače, ako ne carinama, onda na neki drugi način. Impresivan je primer šta radi Turska kako bi pomogla svoje kožare. To je čitav set mera i instrumenata podrške i subvencionisanja proizvodnje i izvoza kožarske industrije, tako da nije čudo što Turska ima veoma uspešnu kožarsku industriju. Ovakvu kožarsku proizvodnju bismo mogli da imamo i mi da je veće brige i podrške države. Ranije su u Srbiji postojala jako dobra i uspešna kožarska preduzeća, a imamo i dugu tradiciju kožarske proizvodnje, školovanja i imidža.


Da se osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Očigledno je i na mom primeru da poslovne žene u našem društvu imaju sve preduslove kao i muškarci i da samo od njih zavisi u kojoj meri će realizovati svoje sposobnosti. Ja pripadam generaciji žena koje su imale potpuno ravnopravan društveni položaj sa muškarcima, od obdaništa, preko škole, do fakulteta i zaposlenja. Ne shvatam neke žene koje danas pričaju o polnoj diskriminaciji žena kod nas. Toga nije bilo ranije, a nema ni danas. Zaboravlja se da smo mi još u socijalizmu imali ženu premijera, čuvenu Milku Planinc. Druga je stvar što žene nemaju toliko vremena za javno i poslovno angažovanje kao muškarci. Prirodno je da su ženama prioritet porodica i deca. Teško je, ali je moguće da žene usklade porodične i poslovne obaveze ako se dobro organizuju. Poznajem veliki broj jako uspešnih žena čija deca se školuju, uključuju u posao i nastavljaju rad svojih roditelja. Ja sam u tome uspela i ponosna sam na svoja dva sina.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Najvažnije je da čovek bude vredan i odgovoran, prema sebi i prema svojoj porodici. Obrazovanje i kontinuirano praćenje dostignuća u oblasti u kojoj radite, ali i šire obrazovanje su preduslov za uspešnost. Kada se radi o potrebnim preduzetničkim vrlinama, veoma važna stvar je posedovanje dobrih organizacionih sposobnosti, spremnosti na timski rad i krajnji profesionalizam. Rad, rad i samo rad, to je moja poruka.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |