Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca
U temelju svega je ljubav



R A D N A     B I O G R A F I J A


Gordana Živojinović je rođena 1961. godine u Valjevu. Osnovnu i srednju školu je završila u Koceljevi a Ekonomski fakultet u Beogradu, na kome je zatim i magistrirala. Ima jednu ćerku koja se, kaže Gordana sa osmehom, udala mlada kao i majka. Od nje već ima tri unuke. Glavni oslonac, podrška i uzor u životu joj je, kaže, bila majka Olga Nikolić, koja je ceo život mukotrpno radila i nesebično se žrtvovala za porodicu i decu.
Gospođa Živojinović je žena koja, izvesno, nijednog muškarca neće ostaviti ravnodušnim. Ako ostavimo po strani atraktivnu fizičku pojavu, koja nije ostala neprimećena čak i od pojedinih modnih kuća za koje povremeno nastupa kao fotomodel, ono čime definitivno osvaja sagovornike je njena potpuno ogoljena iskrenost. Osobina koja joj je pribavila poštovanje i uvažavanje svih ljudi koji je znaju.
Mit o Ajantu, najvećem helenskom ratniku posle Ahila, kaže da je kocka tj. sudbina odlučila da on prvi izađe na dvoboj slavnom Trojancu Hektoru i da se ta borba završi nerešeno, posle čega su junaci međusobno razmenili darove. Sudbina se, kaže legenda, presudno uplela u Ajantov život do samog kraja, baš kao što je i utabala trnovitu stazu uspeha kojom će, mnogo godina kasnije, zakoračiti Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant", jedina žena u Srbiji koja se bavi prometom nafte i naftnih derivata.


Recite nam nešto više o svojim radnim i profesionalnim počecima i koju reč više o Vašoj dosadašnjoj radnoj i životnoj biografiji?
- U posao sa naftom ušla sam sasvim slučajno. Sve je otprilike počelo kao bezazlena anegdota, a moglo je vrlo lako da se zavši sa tragičnim posledicama po mene. Negde početkom 90-ih, kada su našoj zemlji uvedene ekonomske sankcije, radila sam u šabačkom "Dunav osiguranju" na mestu jednog od direktora. Jednog dana pozove me jedan prijatelj koji se bavio veletrgovinom i zamoli da pomognem pri prodaji nekakvih kompozicija sa naftom. Za mene je to bilo nešto sasvim novo, iako tada nisam znala da, u stvari, "prodajem vazduh". Realnih vagonskih kompozicija sa naftom nije bilo! Robu nisam ni videla jer sam, praktično, ušla u lanac preprodaje gde sam otprilike bila četvrta, peta ruka. . . Naravno, mogućnost da od samo jedne provizije u poslu sa "crnim zlatom" zaradim onoliko kolika je bila moja godišnja plata u "Dunav osiguranju", prelomilo je da napustim ovu kuću i krenem sa preprodajom ove strateške sirovine.
- Nafta je na ilegalan, ali tada jedino mogući način, ulazila u zemlju, a ljudi koji su čitav posao oko "uvoza" organizovali i kontrolisali videli su u meni sposobnog prodavca koji njihovoj robi lako pronalazi kupca spremnog da naftu odmah plati u kešu. ?injenica da su naftu "na veliko" kupovala tada velika transportna preduzeća, inače klijenti "Dunav osiguranja", sa kojima sam prethodno izgradila čvrste i korektne partnerske odnose, umnogome je olakšala moj uspon u dilerskoj profesiji. Radila sam taj posao s pozicije mlade žene i majke koja želi da zaradi za svoje dete i nijedan moj postupak nije bio neusklađen sa zakonom.


Kada, kako i u kojim okolnostima ste se odlučili da počnete, što bi se reklo, "da radite za sebe", odnosno da osnujete svoje preduzeće?
- Moje osamostaljivanje i osnivanje firme "Ajant" ima svoju predistoriju u poznanstvu sa gospodinom Jusufom Bulićem koga sam srela 1992. godine, po preporuci jednog klijenta šabačkog "Dunav osiguranja", firme u kojoj sam tada radila. U Jusufovoj firmi su mi, pošto sam ih kontaktirala, ponudili da im preprodam naftu a ja, ne samo što sam odmah našla kupca, već sam za jedan dan i naplatila robu u kešu, kako se to tada i inače činilo. Pri tom sam postigla tako dobru cenu da je moja zarada bila četvorostruko veća od zarade Jusufove firme. Kad su to saznali, pozvali su me i odveli pravo kod svog direktora. Nisam se uplašila. Naprotiv. Otišla sam ponosna jer sam pokazala da sam odličan trgovac ili, kako to Amerikanci kažu za svoje berzanske radnike, diler. Očekivala sam nagradu i on je, zaista, tako i postupio. Dao mi je još jednu turu robe, pa još jednu, i posle izvesnog vremena mi preporučio da se osamostalim jer sam, rekao je, "stvarno dobra". Na taj korak sam se definitivno odlučila 1996. godine, osnivajući firmu.


Predstavite nam ukratko Vaše preduzeće, njegov istorijat i dosadašnji razvoj, od čega se pošlo i do čega se danas došlo, šta ćini okosnicu njegove radne aktivnosti danas?
- Sopstvenu firmu "Ajant" sam, kako rekoh, osnovala 1996. godine, registrujući je za poslove veleprodaje i maloprodaje nafte i naftnih derivata i robe široke potrošnje u sklopu naših maloprodajnih objekata, tj. benzinskih pumpi. Imamo svoje skladište nafte u Gradištu kraj Dunava kapaciteta 5 miliona litara u nadzemnim rezervoarima. To je u skladu sa zakonom koji je donet pre dve godine da nijedna kompanija ne može da uvozi niti da se bavi veleprodajom nafte bez svog skladišta. Glavna delatnost "Ajanta" je veleprodaja nafte, dok maloprodaju tek nameravamo da razvijamo. Guši nas još jedino državni monopol i inertnost ogromnog konglomerata kakva je Naftna industrija Srbije (NIS). To se najbolje vidi iz činjenice da je u ovom poslu, u poslednje tri godine, od 197 firmi koje su se bavile veletrgovinom nafte, ostalo samo osam koje rade. NIS nije restruktuiran na vreme, iako je mogao biti razvijan tako da danas bude "zlatna koka" državnog budžeta. Zato se negde i radujem dolasku Rusa, koliko god da sam godinama unazad tvrdila da je bolje da ne budemo sluge stranaca. Bilo je možda bolje da NIS kupi nekoliko inostranih firmi i da deo koji ostane Srbiji, nikada ne bude "ucenjen".


Sa kakvim kapacitetima i potencijalima raspolažete i koje sve usluge danas pružate?
- Poslovna politika "Ajanta" se u sadašnjim okolnostima usmerava na pojačanu saradnju sa Rusima i otvaranje novih maloprodajnih objekata, tj. benzinskih pumpi jer ih trenutno imamo samo sedam u okolini Šapca i Sremske Mitrovice. Plan je, dakle, širenje mreže pumpi ali ne samo na području Srbije već i Rumunije i Bugarske. Prepoznajemo se po plavo-žutoj boji koja dominira našim objektima i uniformama, ali nema nikakve veze sa partijskom pripadnošću. Kombinacija istih boja prisutna je i u logou firme koji sam sama dizajnirala i na neki način zadovoljila svoju sklonost ka umetničkom, koju nosim negde duboko u sebi.


Šta kažu namere i planovi daljeg rada i razvoja Vašeg preduzeća?
- "Ajant" ima još jedan hektar placa (ukupno dva hektara zemljišta) u industrijskoj zoni kraj Dunava, na kome planiramo izgradnju još jednog skladišta nafte kapaciteta 5 miliona litara. Pre tri godine dok nije nastao spor između mene i države oko carine, "Ajant" je imao 280 zaposlenih radnika, da bi u međuvremenu njegov status bio zamrznut, a ja bila primorana da osnujem sestrinsku kompaniju "Ajant plus" koji je preuzeo 86 zaposlenih, ali očekujem da se vratimo na pređašnji obim poslovanja narednih godina. Nastojaćemo da spremno dočekamo početak 2011. godine kada će doći do potpune liberalizacije tržišta naftnih derivata, tj. biti ukinuta Uredba o zabrani uvoza derivata koja je još uvek na snazi zbog opstanka NIS-a, koji bi, u suprotnom, bio primoran da zatvori svoje rafinerije s obzirom da su strane naftne kompanije već ušle na srpsko tržište i da nude gorivo čiji kvalitet odgovara evropskim standardima.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Znam da ni u Srbiji, ni na Balkanu, ni u Rusiji, nema nijedne žene vlasnika firme iz takozvane naftne industrije i distribucije. ?ula sam da postoji jedna žena suvlasnik neke rafinerije, i to je sve. Oni jesu puni predrasuda o podeli na tzv. muške i ženske poslove, ali mislim da u biznisu ne vladaju muška pravila pošto sam ubeđena da svakim muškarcem vlada bar jedna žena. Trebalo bi samo savladati tehniku rukovanja muškarcima, što i nije neka posebna mudrost.


Šta biste poručili ženama koje tek nameravaju da zasnuju neki samostalni posao - na šta treba posebno da obrate pažnju i koje vrednosti treba da neguju i razvijaju?
- Prvo i osnovno, žene treba da vole sebe pa onda i druge, jer kad vole sebe voleće i ljude, zatim da budu jako uporne i da znaju šta hoće, i da im novac nikad ne bude cilj u životu, nego da u njemu vide samo platežno sredstvo. Nešto što po sebi nije stabilno već mu vrednost dnevno oscilira, a u ekstremnim životnim prilikama i potpuno devalvira, nije temelj na čemu treba graditi spokojstvo. Ako je novac smisao života, onda gubimo sebe, svoju unutrašnju suštinu. Takav život ne mogu da vrednujem nijednom ocenom jer nije ispunjen istinskom srećom. Mene je kroz život vodila i sačuvala iskrenost koju su znali da cene i poštuju ljudi za koje se znalo da su bili sa "one strane" zakona i koji su imali svoj nepisani kodeks časti. Koliko vrlina iskrenosti može biti dobar saveznik ženama svuda i u svakoj prilici, pogotovo u okruženju "biznismena sa kravatama" i "dobrih momaka bez dosijea", nisam sigurna.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Dobro unapred promisliti svaki svoj budući poslovni potez, a onda raditi ako treba i "24 sata dnevno". To bi iz perspektive mog životnog i radnog iskustva bio princip koji, ako ga dosledno primenjujemo, mora da donese uspeh. Ali biti samo "homo economicus" nije dovoljno. Ljubav, posle zdravlja, zauzima najviši položaj na mojoj lestvici životnih vrednosti. A kad kažem ljubav, mislim prvenstveno na svoju porodicu. Ljubav za mene nema veze ni sa novcem, ni sa slavom, ni sa uticajem. Ona je najbitnija stvar u životu i onaj ko ne zna da voli potpuno je siromašan. Uostalom, ljudima koji nemaju emocije ne trebaju ni pare.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |