Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda
Znatiželja je karakteristika uspešnih ljudi



R A D N A     B I O G R A F I J A


Diana Gligorijević je završila Filološki fakultet u Beogradu. Diplomirala je na katedri za engleski jezik i književnost, a zatim magistrirala u Parizu na Sorboni socio-lingvistiku. Potiče iz ugledne beogradske porodice u kojoj se kulturi i obrazovanju uvek pridavao veliki značaj. Otac joj je bio pilot. Kada se i ona upustila u tehniku, za stručno poznavanje se obrazovala na brojnim kursevima na Fakultetu za opštetehničko obrazovanje i menadžerstvo na Londonskom tehničkom univerzitetu. U Americi je krajem 80-ih godina na čuvenom Vorton Univerzitetu, inače najstarijoj biznis školi u svetu, završila MBA studije. Diana govori šest stranih jezika: engleski, nemački, italijanski, francuski, španski i bugarski. Ovo joj je, kaže, mnogo pomoglo u radnoj karijeri, naravno uz dobro opšte i stručno obrazovanje na kome neprestano radi
Radna i životna biografija Diane Gligorijević je veoma bogata i raznolika. Njenu karijeru čine raznovrsna domaća i međunarodna radna iskustva na mnogim izvršilačkim i menadžerskim poslovima. Prvo je počela da radi kao asistent na fakultetu, a zatim kao stručni prevodilac i protokolista u Saveznom izvršnom veću bivše Jugoslavije. Radeći na ovim poslovima upoznala je, kaže, funkcionisanje državne administracije, ali se u njoj ipak nije dugo zadržala. Početkom 80-ih godina minulog veka prelazi u privredu i počinje da radi za avio industriju. Sticajem profesionalnih okolnosti dolazi u kontakt sa čuvenim američkim proizvođačem helikoptera "Bell helicopter" koji je u to vreme bio zainteresovan da, u saradnji sa našom "Lola korporacijom", organizuje proizvodnju u tadašnjoj Jugoslaviji. Diana je zatim otišla u Ameriku gde je za ovu kompaniju radila devet godina. Dobro poznavanje nekoliko svetskih jezika i široko obrazovanje, što je atipično za Ameriku, omogućilo joj je brzo napredovanje na poslu. Posle dve godine rada na asistentskoj poziciji postala je direktor marketinga za Evropu, Bliski istok i mediteranski deo Afrike. Učestvovala je u brojnim poslovnim pregovorima i potpisivanjima ugovora širom sveta i organizovala promotivne nastupe kompanije "Bell helicopter" u Evropi.
Početkom 90-ih godina vraća se u Beograd i okreće industriji telekomunikacija. Prvo je radila godinu dana u preduzeću "Centrocoop" na mestu savetnika generalnog direktora zaduženog za međunarodno poslovanje. Potom je prešla u "Telefoniju" sa zadatkom da svojim znanjem, radnim iskustvom i međunarodnim poslovnim kontaktima pomogne u realizovanju poslovnog opredeljenja rukovodstva tog preduzeća da krene u međunarodno poslovanje i izraste u respektabilnu međunarodnu kompaniju. "Smatram da sam svojim radom doprinela da "Telefonija" napravi jedan veliki iskorak i da od jednog projektantsko-inženjerskog preduzeća, koje je uglavnom gradilo mreže za preduzeće "Telekom Srbija", izraste u izuzetno kvalitetnu i kompetentnu firmu koja je postala partner velikih svetskih kompanija", kaže Diana. Kada je 2001. došlo do ponovne afirmacije preduzetništva u Srbiji, Diana sa suprugom Milomirom Gligorijevićem osniva preduzeće "TeleGroup". S obzirom na to da smo suprug i ja u to vreme već bili u zrelim godinama i imali bogato radno iskustvo, bio nam je veliki izazov da pokrenemo privatni biznis, kaže Diana.


Predstavite nam ukratko "TeleGroup", njegov istorijat i dosadašnji razvoj, od čega se pošlo i do čega se danas došlo, nedavno ste obeležili osam godina postojanja?
- Kompanija "TeleGroup" osnovana je 1. aprila 2001. godine kao integrator informaciono-komunikacionih mreža i sistema. Na početku smo imali samo šest zaposlenih. Danas je "TeleGroup" poslovni sistem koji se sastoji od četiri kompanije, regionalno pozicioniran na Balkanu. Pored Srbije, uspešno poslujemo u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i u Bugarskoj. Trenutno imamo oko 300 zaposlenih. Jedini u branši se bavimo izgradnjom i fiksnih i mobilnih mreža, a kreirali smo i kompletnu ponudu za korporativno tržište. Pored toga se već godinu dana bavimo i softverskim inženjeringom. Ovakav portfolio proizvoda i usluga omogućava nam da odgovorimo na veoma širok spektar zahteva naših poslovnih partnera. Ulazimo, kao što rekoh, u razvoj softverskog inženjeringa za primenu mobilne telefonije u savremenom poslovanju. To je, recimo, mobilno plaćanje (mCommerce), pa mobilno zdravstvo (mHealth) koje lekarima omogućava dvadesetčetvoročasovni nadzor zdravstvenog stanja pacijenata. Sve su ovo savremene tehnologije čija je primena tek počela u svetu, ali "TeleGroup" je umnogočemu na ovim prostorima bio prvi, pa i u primeni ovih tehnologija.


Šta biste izdvojili od onoga što ste do sada uradili, što Vas reprezentuje kao uspešnu kompaniju sposobnu da odgovori na sve zahteve savremenog telekomunikacionog tržišta?
- Po mom mišljenju, najreferentniji je projekat bežičnog prenosa govora i podataka, za čiju primenu mi je trebalo četiri godine uporne borbe i ubeđivanja relevantnih državnih i poslovnih subjekata. Sa tehnologijom bežičnog prenosa susrela sam se 1999. godine na jednom međunarodnom sajmu u Velikoj Britaniji. Razmišljala sam da bi primena ove tehnologije u zemlji koja je u to vreme bila bombardovana i u kojoj su uništavani mnogi objekti, bila spasonosna. Ispod mostova koji su tada rušeni uglavnom se nalazila komunikaciona infrastruktura, koja je takođe u ratnim razaranjima stradala, pa je tako recimo Vojvodina u jednom trenutku bila potpuno odsečena od sveta. U konsultaciji sa saradnicima i sa mojim mužem koji je odličan inženjer, odlučili smo da uđemo u tehnologiju bežičnog prenosa. Radi se o komunikacionim mrežama koje se vrlo lako i brzo grade i koje su po svojim karakteristikama idealne za Srbiju. Za nekoliko meseci može da se pokrije cela teritorija naše zemlje. To je znatno jeftinija tehnologija od gradnje žične infrastrukture podzemnog tipa. Četiri godine je trajala borba sa tadašnjim Ministarstvom za telekomunikacije i sa "Telekomom Srbija" da se prihvati bežična tehnologija kao kvalitetan, pouzdan i siguran način prenosa. Kada smo u ovome uspeli, u mnogim područjima Srbije kao recimo u Raškoj oblasti i Novom Pazaru koji su imali jako lošu i nerazvijenu telefonsku infrastrukturu, za manje od tri godine instalirali smo preko 30.000 priključaka, od čega je 19.000 bazirano na bežičnom prenosu. Sve su to danas srećni i zadovoljni korisnici. Na ovo smo jako ponosni i dočekali smo da država ove godine i zvanično započne izdavanje licenci alternativnim operaterima za rad u "wireless" tehnologiji. Dočekali smo, takođe, izjednačavanje tehnologija bežičnog prenosa sa fiksnom telefonijom. Od naših značajnijih poslova urađenih u inostranstvu mogla bih da pomenem kompletnu modernizaciju komunikacionog sistema za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske. Bio je to jedan veliki, složen i odgovoran posao koji smo dobili u međunarodnoj konkurenciji.


Šta kažu namere i planovi daljeg rada i razvoja vašeg preduzeća?
- Smatramo da je budućnost informacionih tehnologija i telekomunikacija u kvalitetnom razvoju softverskih rešenja za implementaciju novih servisa i novih usluga kroz mobilnu telefoniju. Iz ovih razloga smo krenuli u razvoj ovakvih softverskih rešenja, nešto kroz sopstvene resurse, nešto kroz partnerstvo sa "Ericssonom" koji je jedna od najznačajnijih svetskih kompanija u razvoju mobilne telefonije. Radićemo na razvoju i primeni aplikacija za zdravstvo, bankarstvo, trgovinu, turizam i druge delatnosti. Naša budućnost su, ponavljam, servisi u širokopojasnim mobilnim mrežama.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Žene su u našem društvu uvek imale sve šanse koje su želele, umele i htele da iskoriste i da budu na pozicijama koje su smatrale da zaslužuju. Za razliku od Zapada gde postoji prilična diskriminacija žena, kod nas žene imaju ravnopravan položaj sa muškarcima. Ja sam devet godina radila u Americi i to znam. Kolega pored mene koji je radio isti ili približno isti posao je imao 20 odsto veću platu samo zato što je muškarac. Na Zapadu je diskriminacija žena mnogo više izražena nego što mi znamo. Žene kod nas nemaju nikakvih granica, osim ličnih predispozicija, stavova i kućnog obrazovanja. Kada iz kuće ponesete obrazovanje koje vam širi krila, kao što sam ja ponela, samo vam je nebo granica. Uspeh svake žene, kao i svakog čoveka uopšte, zavisi samo od toga koliko je istrajna, koliko je uporna i fokusirana na ono što želi da ostvari. Ja sam prezadovoljna onim što sam u životu uradila. Sve što sam želela, ja sam uradila i nijedan dan života nisam uzaludno provela.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Znatiželja je po mom mišljenju izuzetno važna karakteristika uspešnih ljudi. Znatiželja i nezadovoljavanje prosekom. Meni u kolektivu "predbacuju" da sam jako ambiciozna. Jesam, takva sam bila u detinjstvu, takva sam i danas sa 53 godine života. Smatram da još uvek ima dosta toga što mogu i što treba da uradim. Iza ambicioznosti stoji jedan izuzetno veliki i mukotrpan rad i kontinuirano obrazovanje. Ja i dan-danas na godišnjem nivou posetim tri do četiri stručne konferencije, čitam raznoliku literaturu, od ekonomije i finansija do tehnike i tehnologije. Kada se radi o uspešnom poslovanju, morate znati da kreirate skladan radni tim. Morate da budete dovoljno mudri da angažujete i koristite ljude koji više znaju od vas i da niste sujetni. Ja poštujem i cenim sve one koji znaju više od mene i rado ih angažujem.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |