Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda
Spoj nauke i preduzetništva



R A D N A     B I O G R A F I J A


Dr Snežana Đorđević je vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, gde predaje mikrobiologiju. Kao rezultat njenog rada na doktorskoj disertaciji nastalo je mikrobiološko đubrivo "Slavol", koje se danas proizvodi u njenoj firmi "Agrounik". Snežana Đorđević je završila Prvu beogradsku gimnaziju, zatim Poljoprivredni fakultet u Zemunu, na kome 1988. počinje da radi kao asistent. Na Poljoprivrednom fakultetu je magistrirala 1993. godine, a doktorirala 1998. godine. Od 2000. je u zvanju docenta, a od 2005. u zvanju vanrednog profesora. Majka je dvoje dece. U akciji dnevnog lista Blic i Banke Intese, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Privredne Komore Srbije, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA-e, prof dr Snežana Đorđević je proglašena preduzetnikom godine, a "Agrounik" najboljim u grupi malih i srednjih preduzeća. Za ovaj uspeh "Agrounik" je dobio nagradu od 30 000 evra.
Preduzeće "Agrounik" iz Beograda osnovano je 2002. godine, pri čemu je proizvodnja mikrobiološkog đubriva "Slavol" počela 2005. godine. Pored toga što se bavi proizvodnjom, "Agrounik" je registrovan i kao razvojno-proizvodni centar kod Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. "Ovo znači da "Agrounik" ima patent i da se na osnovu tog patenta bavi industrijskom proizvodnjom, ali isto tako i da se bavi naukom. Kod Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj smo registrovani za obavljanje naučno-istraživačkih i inovacionih projekata. Trenutno radimo na dva inovaciona projekta; prvi je proširenje primene "Slavola" u voćarstvu i vinogradarstvu, a drugi je formiranje labaratorije za biotehnologiju", kaže prof.dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik". U akciji dnevnog lista Blic i Banke Intese a pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, Privredne Komore Srbije, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA-e, prof. dr Snežana Đorđević je proglašena preduzetnikom godine, a "Agrounik" najboljim u grupi malih i srednjih preduzeća. Za ovaj uspeh "Agrounik" je dobio nagradu od 30 000 evra.


Recite nam nešto više o mikrobiološkom đubrivu "Slavol", kako ste došli do njegovog pronalaska, koje su njegove osnovne karakteristike i koje prednosti u odnosu na slična đubriva?
- Mikrobiološko đubrivo "Slavol" je specifično đubrivo po tome što aktivnu materiju čini kombinacija šest sojeva bakterija, pri čemu se posebnim postupkom njihovog razmnožavanja dobijaju biološki aktivne materije, tipa biljnih hormona, vitamina, enzima, koji deluju pozitivno na porast biljaka. Biljke tretirane "Slavolom", bilo folijarno, bilo preko semena ili putem sistema kap po kap, dobijaju jači koren, veću lisnu masu, čime su procesi fotosinteze intenzivniji, što doprinosi povećanju prinosa biljaka. "Slavol" je zapravo nastao mojim radom na doktorskoj disertaciji. Iz zemljišta je izolovan veći broj sojeva bakterija koje su kasnije selekcionisane, pri čemu je izdvojeno šest najaktivnijih sojeva. Sa njima se dalje radilo i napravljena je kombinacija koja kao aktivna materija deluje pozitivno na porast biljaka, na brzinu klijanja semena, zatim jača korenov sistem, povećava debljinu stabla, povećava lisnu masu i na kraju povećava prinos biljaka.
- "Slavol" je potpuno prirodan proizvod. U njemu nema nikakvih hemijskih dodataka, tako da se on može primenjivati i u organskoj i u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Primena "Slavola" nema nikakvih štetnih posledica po zemljište, štaviše, zemljište se obogaćuje korisnim mikroorganizmima, što je jako korisno i za naredne useve na datoj parceli. Isto tako, ni u samom procesu proizvodnje "Slavola" nema štetnih materija, nema otpadnih voda, nema emisije štetnih gasova i drugih negativnih agenasa. Kompletna proizvodnja je u potpunosti ekološki čista, što "Slavol" preporučuje za proizvodnju zdrave hrane.


Primena "Slavola" je zaista široka, za đubrenje kojih sve vrsta poljoprivrednih kultura se može koristiti?
- Primena "Slavola" jeste zaista široka. Prvo smo počeli da ga koristimo u povrtarstvu, još za vreme istraživanja. Rezultati njegove primene su pokazivali da je biljka u rasadu bila jača, da se bolje primala kasnije kada se iznese na stalno mesto i da su prinosi bili znatno veći. Kasnije je naš istraživački rade bio usmeren na primenu kod ratarskih kultura. "Slavol" se može koristiti u proizvodnji strnih žita: kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, krmnog bilja i ostalih ratarskih kultura. "Slavoj" je našao široku primenu i u voćarstvu i vinogradarstvu. Trenutno radimo na jednom projektu pri Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj koji treba tačno da utvrdi vreme i količine primene "Slavola" u voćarstvu i vinogradarstvu. Na ovom projektu radimo već tri godine i vrlo brzo ćemo doći do konačnih zaključaka. Kod vinove loze, recimo, rezultati su nam više nego dobri, pa se tako kod vinskih sorti zapaža znatno viši procenat šećera što je, znamo, jako važno za proizvodnju vina. "Slavol" dobro deluje i na ukorenjivanje biljaka, tako da je dobar za oživljavanje sadnica, reznica, kalemova. Dosta ga koriste i profesionalni cvećare, a može se koristiti i za sobno bilje. Jednom rečju, primena "Slavola" je zaista široka, odnosno sve što je zeleno voli "Slavol".


Kažite nam koju reč više o samom načinu primene i tretiranja biljaka "Slavolom", postoji više načina njegove primene?
- U proizvodnji povrća "Slavol" se može koristiti putem sistema kap po kap, jedan do dva mililitra po metru kvadratnom. Do korenovog sistema svake biljke dolazi rastvor đubriva i pomaže joj da iz zemljišta usvaja pojedine makro elemente. Kod ratarskih kultura primena "Slavola" je folijarna, prskanjem sedam litara po hektaru. Može se koristiti sa većinom pesticida. Povećanje prinosa kod pšenice, recimo, ide do 700-800 kilograma po hektaru, kod kukuruza do 700 kilograma, kod soje oko 400 kilograma. Kod graška se, takođe, dobija značajno povećanje prinosa. Kada se radi o primeni "Slavola" u voćarstvu, možemo ga preporučiti, recimo, za jabuku. U obavljenim ogledima se pokazalo znatno smanjenje opadanja plodova, što često nanosi veliku štetu proizvođačima jabuka.


Pored toga što je "Slavol" našao svoje mesto na domaćem tržištu, on se polako probija i na evropsko tržište?
- "Slavol" proizvodimo kako za domaće, tako i za strano tržište. Trenutno ga izvozimo u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, a od ove 2009. ga plasiramo i u Grčku. Ulaskom na grčko tržište uspeli smo da pređemo granicu Evropske unije, što je veoma značajno za našu proizvodnju i ukupno poslovanje. Uspeli smo da obezbedimo sve te neophodne papire i da ispunimo sve potrebne standarde za pojavu na tržištu EU, što nimalo nije bilo lako. Očekujemo da u ovoj godini realizujemo izvoz u Bugarsku, Slovčku, Mađarsku i Rusiju. Ovakvi su proizvodi u svetu inače jako cenjeni i nema ih mnogo. Mogu slobodno reći da je "Slavol" postao srpski brend, čija je proizvodnja i plasman u sve većoj ekspanziji.


Za pronalazak "Slavola" više puta ste nagrađivani, kako u zemlji tako i u inostranstvu, o kojim sve nagradama se radi?
- S obzirom na to da je "Slavol" specifično đubrivo i da se proizvodi po patentu, učestvovali smo na nizu međunarodnih istraživačkih i inovacijskih manifestacija i sajmova. Dobili smo više nagrada u zemlji i svetu. Meni je najdraža nagrada dobijena na "Tesla festu" 2004. godine. Dobili smo nekoliko nagrada u Mađarskoj, a najveća i najvažnija nagrada koja je otvorila vrata "Slavolu" u svetu, bila je nagrada "Eureka Brisel" dobijena 2005. godine. Radi se o jednoj velikoj svetskoj nagradi, no nama je najveća nagrada što je "Slavol" tražen, što ga ljudi koji ga jednom uzmu posle toga stalno uzimaju, što su zadovolni njime, što proširuju njegovo korišćenje sa jedne kulture na drugu. Eto, to je naša najveća nagrada.


Može li se u narednom periodu iz vaše "labaratorije", tako da kažemo, očekivati neki novi pronalazak, odnosno da li radite na nekom novom istraživačkom projektu?
- Ove 2009. godine ćemo znatno više investirati. Trenutno u Inđiji gradimo fabriku za proizvodnju "Slavola" u kojoj se planira i prostor za labaratorije. Reč je o labaratorijama za mikrobiologiju, fitopatologiju i za ispitivanje zemljišta. Radimo i na jednom novom proizvodu koji je sada u fazi ispitivanja. Planiramo da sa njim na tržište izađemo za oko godinu dana. Neprestano radimo na proširenju primene "Slavola", pošto je on biološki veoma aktivan i deluje na razne biljne kulture. Radimo na njegovoj većoj primeni u voćarstvu i vinogradarstvu, ali i u rasadničkoj proizvodnji i za šumske rasadnike. Ove labaratorije su značajne jer ćemo direktno povezati nauku, proizvodnju i plasman. Planiramo i da učestvujemo u naučnim projektima koje finansira EU. Moram reći da naša država sve više sluha ima za naučnoistraživačke aktivnosti, pa tako na ovom planu postoje ohrabrujuća inicijativa Ministarstva za nauku i Privredne komore Srbije. Jedino ovako ujedinjeni, s jedne strane država a sa druge strane mala i srednja preduzeća koja se bave inovacijama, možemo izaći na svetsko tržište. Smatram da mi sami, bez podrške države, malo šta možemo da učinimo. Država je ona snaga koja treba da nas povede, da nas ujedini, da nas učini jačim, da privuče više sredstava za nauku, a mi ćemo stvoriti nove proizvode sa kojima ćemo ići na svetsko tržište, stvarati profit, otvarati nova radna mesta. Značajno je to što smo registrovani kao razvojno-proizvodni centar, tako da možemo da konkurišemo za sredstva iz budžeta po pojedinim projektima. Do sada smo razvojne projekte i inovacije sami finansirali, a sada za to možemo dobiti i državna sredstva, što nam značajno olakšava ove aktivnosti.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?
- Bez obzira na to da li se radi o muškarcima ili o ženama, teško je krenuti u određeni preduzetnički poduhvat kada znate da imate samo proizvod koji je dobar a za koji niko ne zna i kada nemate sredstava za ulaganje. Ovo je bila moja sudbina. Ja sam krenula, ne od nule, nego ispod nule, samo sa svojom fakultetskom platom. Prvi neophodni novac sam pozajmila. No, morate verovati u ono što radite, morate verovati da je to dobro, da je to dobar proizvod koji će kad-tad naći svoje mesto na tržištu. Prve količine "Slavola" koje su ostajale od istraživanja, mi smo poklanjali poznanicima i prijateljima. Onda su ljudi počeli sami da ga traže, jer je njegovo korišćenje brzo pokazalo dobre rezultate. Kada smo videli da ljudi pokazuju zavidno interesovanje, mi smo počeli ozbiljnije da ulazimo u ovaj posao. Krenuli smo sa aparatom od 100 litara, a danas se radi sa fermentorima od tri, četiri tone. Da rezimiram, nema uspeha bez samopouzdanja, velikog i upornog rada, bez pozitivnog i optimističkog pristupa životu i radu. Ako dobro činite, dobro će vam se vratiti. U građenju posla treba ići korak po korak, postepeno, vući promišljene i odmerene poteze, godinu za godinu planirati. Ne sme se skakati previše, ali se mora iz dana u dan napredovati.
- Kada se radi o položaju žena u biznisu, njihova najveća teškoća je ta što one imaju, tako da kažem, više radnih mesta. Pored vođenja firme i rada na poslu, one moraju da brinu o kući, deci, porodici i o ostalim obavezama koje im tradicionalno pripadaju. Muškarci su ovog drugog dela obaveza uglavnom oslobođeni po tradiciji, mada ne bi trebalo tako da bude, pa je njima zato znatno lakše.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |