Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva
Neprocenjiva je vrednost dobrog radnog tima



R A D N A     B I O G R A F I J A


Svoje prvo zaposlenje Ružica Đurđević je našla u Tehničkoj školi u Smederevu, gde je radila kao asistent u hemijskoj labaratoriji. Uz rad je završila Ekonomski fakultet u Beogradu. Do 1982. je kao ekonomista radila u tadašnjem "Sartidu", u staroj železari. Od 1982. do 2000. godine radi u preduzeću "Želvoz", na više menadžerskih pozicija, počev od položaja šefa finansijske službe, pa finansijskog direktora, do zamenika generalnog direktora. U ovom periodu je magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na temi "Položaj železničkih remontnih preduzeća u Srbiji u odnosu na Železnicu Srbije". Svoju radnu karijeru na železnici odnosno u "Želvozu", bezmalo dugu 20 godina, okončala je 2000. godine, kada ulazi u privatno preduzetništvo, prvo radeći u preduzeću svoje kćerke a zatim 2002. godine osnivajući svoje preduzeće "Inter-Mehanika".
Ružica Đurđević veliku pažnju poklanja i društvenom angažovanju i smatra da društveni rad nije gubljenje vremena. Potpredsednica je Regionalne privredne komore Požarevac i vodi Odbor za žensko preduzetništvo. Inicirala je program samozapošljavanja žena kroz obuku za izradu suvenira i drugih proizvoda kućne radinosti, kao i kroz razvoj seoskog turizma. Ružica je baka petoro unučadi, tri od sina i dva od kćerke. I sin i kćerka joj rade u firmi. Sin je završio Mašinski i Ekonomski fakultet, a kćerka Ekonomnski fakultet.
U nemirne i neizvesne preduzetničke vode Ružica Đurđević je ušla, kaže, iz nužde 2002. godine, osnivajući preduzeće INTER-MEHANIKA. Osnovala ga je nakon gubitka posla u preduzeću "Želvoz" krajem 2000. godine, kako bi sebi i svojoj porodici obezbedila egzistenciju. Zajedno sa suprugom, sinom i kćerkom, naoružana vizijom, planovima i bogatim radnim iskustvom, krenula je da razvija posao. S obzirom na to da na ranije kupljenom placu i u sagrađenim objektima nisu mogli da pokrenu planiranu proizvodnju usled nemogućnosti obezbeđenja industrijske struje visokog napona, 2003. godine su u privatizaciji kupili preduzeće "Metalac" u Skorenovcu kod Kovina i u njemu osposobili radionicu za izradu rezervnih delova za remont kočnih uređaja za šinska vozila.


Kako ste se opredelili za remontovanje železničkih kočnih sistema, odnosno za proizvodnju rezervnih delova za ove sisteme?
- Razmišljajući o tome sa kakvom proizvodnjom bismo mogli da krenemo, opredelili smo se za remont kočnih uređaja za šinska vozila. Sa ovim poslom sam se dobro upoznala radeći u "Želvozu". Remontovanje kočnih uređaja je bio stalni problem, što zbog zastarelosti opreme, što zbog isključenosti iz savremenih svetskih tokova u ovoj oblasti rada i izostanka potrebnih investicija. U saradnji sa Institutom "Kirilo Savić" iz Beograda i angažujući kolege iz "Želvoza" koji su godinama radili na remontovanju vagona, ušli smo u ovaj posao. Kod remontovanja vagona najteži deo posla je uvek bilo remontovanje kočnica, koje se moralo raditi u skladu sa međunarodnim standardima i propisima kako bi vagoni nesmetano mogli da izađu na međunarodne pruge. U kupljenom preduzeću "Metalac" napravili smo savremenu radionicu za remont kočnica. Bili smo prva privatna radionica ove vrste 2003. godine, ne samo na našim prostorima, nego i šire na Balkanu. Kako bismo bili u stalnom kontaktu sa savremenim kretanjima i tokovima u oblasti sistema kočenja i kočnica, a sve u cilju obezbeđenja potpune bezbednosti saobraćaja na prugama, uspostavili smo stalnu vezu sa Mašinskim fakultetom u Beogradu i Institutom "Kirilo Savić". Sa njima u saradnji radimo edukacije i usavršavanje radnika, kako bi naš rad i poslovanje bili u skladu sa savremenim kretanjima u ovoj oblasti proizvodnje. Ovih dana smo, recimo, potpisali protokol o saradnji sa nemačkom kompanijom "Knor", koja je najveći svetski proizvođač kočione opreme, ne samo za šinska vozila nego i za vozila u drumskom i avio-saobraćaju. Dobili smo njihov sertifikat, tako da smo jedina srpska privatna radionica koja za ovu prestižnu kompaniju može da radi.


Kako se dalje razvijao posao, ispostavilo se da je kupovina "Metalca" iz Skorenovca bio dobar poslovni potez?
- Kada smo ga kupili, bio je u jako teškom i nezavidnom poslovnom položaju; tri godine nije radio, niko nije hteo da ga kupi, imao je velike dugove. Za nešto manje od tri godine uspeli smo da u potpunosti obnovimo proizvodnju. Edukacijom radnika smo u značajnoj meri razgranali delatnost. Sada u "Metalcu" obavljamo mašinsku obradu i bravarsko-zavarivačke radove. Ovome smo dodali izradu rezervnih delova za remont kočnica i svega što ovaj remont prati. U međuvremenu smo počeli da radimo i rezervne delove za remont ventila na vagon-cisternama za prevoz opasnih materija. Organizovali smo i službu koja na terenu pruža pomoć prilikom istakanja opasnih materija i radi detektažu ventila. Radimo ujedno i zamenu kočnica na svim cisternama, bilo da se radi o cisternama nekog domaćeg ili stranog operatera koje su u tranzitu kroz našu zemlju. Kako bi odgovorili na zahteve stranih kompanija, obezbedili smo međunarodne sertifikate. Početkom 2006. smo uveli standard ISO 9001:2000, koji smo maja ove godine recertifikovali. Izvršili smo sve neophodne pripreme za uvođenje standarda ISO 14 000 za zaštitu životne sredine i ISO 18 000 za bezbednost i zaštitu zaposlenih. Obezbedili smo i sertifikat za proizvod i proizvođača od strane Železnice Srbije. Naša proizvodna delatnost danas je organizovana u tri celine, odnosno na tri lokacije. U radnoj celini u Smederevu je direkcija preduzeća i remont kočnica, uz dogradnju i nadgradnju plovila. Na lokaciji u Skorenovcu je mašinska obrada i bravarsko-zavarivačka radionica. Lokaciju u Staroj železari, tj. pogon za remont vagona, još uvek razvijamo uz nadzor stručnjaka sa Mašinskog fakulteta i Instituta "Kirilo Savić".


Vi ste, pored proizvoda iz železničkog programa, u međuvremenu osvojili i dosta drugih proizvoda?
- Moram da naglasim da smo osvojili zaista dosta proizvoda iz železničkog programa, a sa ponosom ističem dizalicu za podizanje vagona i alate koji su u službi remontovanja vagona. Jedna od naših specijalnosti je izrada automatskih ispitnih stolova sa softverom koji na računaru prati ispitivanje kočionih uređaja. Kao i stolovi, tako i softver je kompletno naš proizvod. Jedan ovakav sto smo 2005. godine izvezli u Mađarsku. Napravili smo i sopstveno vozilo za privlačenje vagona - loko-traktor koji može da vuče sedam praznih ili tri puna vagona. Modifikovali smo jedan polovni traktor i od njega napravili više nego dobru zamenu lokomotive za manevrisanje. Radimo i remonte kompresora i pumpi, kako na lokomotivama, tako i onih stabilnih.
- Imamo i proizvodnju plovila za koju je kod "Jugoregistra" registrovana naša radionica i osam bravara i zavarivača koji rade na ovim poslovima. Mogu da pomenem da od plovila trenutno radimo brodić od 14,5 metara za jednu turističku agenciju iz Beograda, jedan čamac na prodaju od 7,5 metara, a na jednom čamcu od 8,5 metara stabilni motor menjamo sa pokretnim motorom. Radimo i kotlove za etažno grejanje, od kojih bih pomenula kotlove na biomasu. Proizvode se različitog kapaciteta i mogu da zagrevaju površinu do 1000 kvadrata. Imaju visoku iskorišćenost goriva, do 95 odsto. Njihova velika prednost je ta što nije potrebna nikakva priprema sirovine za sagorevanje, kao recimo briketiranje, već se materijal u sirovom stanju direktno u njih ubacuje, slama, šaša i drugi otpad biljnog porekla. Naročito su pogodni za poljoprivredna domaćinstva. Mi od ovih proizvoda ne možemo da živimo, ali sa njima nadopunjavamo poslovanje, trudeći sa da imamo što širu paletu proizvoda a time i više kupaca. Mi živimo od tenderskih poslova i specijalnih poslova. Trenutno, recimo, sa "Elektroprivredom Srbije" imamo tri velika ugovora. Za njih radimo određene rezervne delove i sklopove i učestvujemo u njihovim remontnim i tekućim održavanjima. Radimo dosta i za US STIL SRBIJA i na njihovoj listi dobavljača smo među prvih deset..U svakom slučaju, trudimo se da obezbedimo što veću uposlenost kapaciteta, bilo na jedan bilo na drugi način.


Da se osvrnemo na položaj žena u našem poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Odnos naših muškaraca prema ženama na rukovodećim pozicijama se ništa nije promenio, mislim, u poslednjih 100 godina. Ponašaju se kao da su superiorniji i vrlo teško prihvataju činjenicu da žene posmatraju kao sebi ravnima. Teško podnose kada im je žena neposredni rukovodilac i ne mogu da prihvate činjenicu da žene mogu da im pariraju u mnogim, nekada samo muškim poslovima. Žene su inače u poslu mnogo temeljnije od muškaraca, i to je velika ženska prednost. Na osnovu ličnog radnog iskustva, mogu reći da često iza uspešnih muškaraca menadžera stoji tim uspešnih žena koje ostaju u senci , ali bez čijeg angažovanja sigurno ne bi bilo uspešnog muškog rukovođenja. Sticajem okolnoisti i zahvaljujući velikom ličnom zalaganju ja sam uspela da se izborim za rukovodeću poziciju. Ovo zavisi i od prirode žene, odnosno od toga da li je spremna da preuzme rizik i odgovornost vođenja posla. Ja sam preuzela odgovornost prvo za egzistenciju svoje porodice, a danas evo i za 60 zaposlenih "Inter-Mehanike".


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Čovek mora da bude istrajan u onome što naumi. Mora imati cilj ka kome stremi i mora sva raspoloživa sredstva i snage staviti u službu njegovog ostvarenje, naravno u nekim rokovima i na zadovoljavajući način u pogledu kvaliteta. Ako se, pak, radi o biznisu, uspeh u velikoj meri zavisi od kvaliteta saradnika - koliko imate kvalitetne saradnike, toliko ćete biti uspešni kao neko ko vodi posao. Neprocenjiva je vrednost dobrog radnog tima. Važna stvar za uspešno poslovanje je i privrženost i lojalnost firmi i poslu koji sa radi. Ljudi moraju da shvate da su deo kolektiva u kome rade i da od toga zavisi budućnost njihovih porodica. Kada to shvate, onda će svi skupa biti uspešni i zadovoljni.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |