Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd
Do uspeha se stiže savesnim i istrajnim radom



R A D N A     B I O G R A F I J A


Završivši Ekonomski fakultet u Beogradu, Mirjana Laković je 1978. godine počela da radi kao pripravnik u Skupštini Srbije. Bilo je to neobično i retko za početak nečije radne karijere, ali i Skupštini su bili potrebni ekonomisti i kadrovsko podmlađivanje, kaže Mirjana. Nakon odrađenog pripravničkog staža, radila je u sferi ekonomskih i finansijskih poslova i sedam godina bila je sekretar Odbora za finansije Skupštine Srbije. Radeći u Skupštini Mirjana je, kaže, stekla dragoceno radno iskustvo. Upoznala se sa funkcionisanjem državnog aparata, pri čemu je radila ne samo ekonomske već i pravne poslove, pa zato danas kaže da je pola ekonomista-pola pravnik. Posle 12 godina rada u Skupštini prešla je u bankarstvo, tačnije rečeno u "Beobanku". Tu je prvo radila kao šef kabineta predsednika banke, a zatim kao izvršni direktor - pomoćnik generalnog direktora. Od 2000. godine je u Privrednoj komori Jugoslavije na čelu Odbora za bankarstvo, finansije i osiguranje u funkciji sekretara Odbora. Nakon poziva Čede Petrovića, tadašnjeg predsednika Odbora za bankarstvo u PKJ, 2003. prelazi u "Eksim banku" na mesto finansijskog direktora, a 2006. godine u "Privrednu banku Beograd".
Sa bogatim radnim iskustvom i znanjem kako da se banka orijentiše i pronađe najbolje mesto na tržištu i definiše svoju poslovnu strategiju, mr Mirjana Laković 2003. godine je počela da radi u "Eksim banci" kao izvršni direktor za plan i finansije. Bilo je to veoma izazovno vreme za ovu banku jer je bila prva banka u tranzicionom periodu u Srbiji koju je dokapitalizovao EBRD sa grupom inostranih renomiranih investitora. Ovaj konzorcijum vlasnika je diktirao oštar i dinamičan proces restrukturiranja banke i prilagođavanja međunarodnim standardima bankarskog poslovanja. Uz ogromno radno angažovanje svih zaposlenih, banka je za nepune dve godine stekla zavidnu tržišnu poziciju, nakon čega je 2004. godine prodata "Bank Austriji", odnosno "HVB Banci". Mirjana i njene kolege iz menadžment tima koji je prdvodio gospodin Čedo Petrović, generalni direktor "Eksim banke" su opet, kao i mnogo puta pre, bili u nečemu prvi - bili su prva banka koju je kupila neka druga strana banka. Mirjana kaže da je ponosna na to što je sa svojim kolegama među prvima u Srbiji učestvovala u ovakvim poslovima i ekspertskim procesima. Nakon nešto manje od godinu dana rada u "HVB Banci", 2006. prelazi u "Privrednu banku Beograd" i opet se suočava sa poslovima tržišnog pozicioniranja, restrukturiranja i intenziviranja poslovanja jedne domaće banke.


Na kojim sve poslovima trenutno radite u "Privrednoj banci Beograd", odnosno koja su Vaša osnovna radna zaduženja?
- Moram da kažem da smo za jedno veoma kratko vreme, za dve i po godine, "Privrednu banku Beograd" uspeli da restrukturišemo i razvijemo, primenjujući radna iskustva stečena u "Eksim banci" i "HVB Banci". "Privredna banka Beograd" je danas jedna sasvim nova banka, ni blizu onome što je bila pre 2006. godine. Prešli smo u novu savremenu poslovnu zgradu, uspostavili mrežu filijala u 29 gradova Srbije. Ostvaren je jedan snažan i dinamičan razvoj. Ja sam u banci odgovorna za finansijsko izveštavanje, za pripremu izveštaja o poslovanju koje radimo detaljno i iscrpno za naše upravljačke organe, akcionare i regulatorna tela. Nadležna sam zatim za budžetiranje i planiranje, za izradu godišnjih, srednjoročnih i dugoročnih projekcija, kao i za monitoring izvršenja planova. I organizacija banke je u delokrugu moga rada, na kojoj smo takođe u minulom periodu dosta toga uradili. Sproveli smo jednu modernu organizaciju, poput organizacije stranih banaka prisutnih na našem tržištu, od najosnovnijih i najelementarnijih procedura do najsloženijih. Jasno su definisani svi radni procesi od, recimo, toga kako se donose planovi pa do toga kako se razvijaju novi proizvodi.


Šta kažu rezultati poslovanja ostvareni u protekle dve i po godine, odnosno od kada ste Vi i novi menadžment tim u Banci?
- Na polju finansijskih pokazatelja ostvareni su više nego dobri učinci. Kada smo došli juna 2006, Banka je imala bilansnu sumu između 50 i 60 miliona evra, a 2008. godina je završena sa bilansnom sumom od 215 miliona evra. Zabeleženo je četvorostruko povećanje. Ukupni plasmani su povećani sa 33 miliona na 140 miliona eura, a ukupni depoziti sa 45 na 179 miliona eura. Tržišno učešće Banke po bilansnoj sumi krajem 2006. je iznosilo 0,5 odsto, a krajem 2008. godine 1,07 odsto. Po depozitima tržišno učešće Banke je 1,45 odsto, na osnovu čega Banka zauzimamo 18. mesto u okviru 34 banke u Srbiji. Kapital banke je za protekle dve i po godine povećan sa 12 na 32 miliona evra. Kada se radi o kapitalu, krajem 2006. realizovana je jedna dokapitalizacija i od tada kapital Banke je uvećavan isključivo na bazi raspodele profita. Upravo se, uprkos aktuelnoj krizi, spremamo na novu dokapitalizaciju, pošto postoji investitor zainteresovan za ulaganje u našu Banku. Danas slobodno možemo reći da se "Privredna banka Beograd" ni po čemu ne razlikuje niti zaostaje za bilo kojom stranom savremenom bankom. Moram da naglasim da do sada Banka nije imala strane investitore i da smo jedna od retkih domaćih banaka. Ovo se danas u krizi pokazuje kao naša izvesna prednost, jer naši ljudi u teškim vremenima ipak više veruju domaćim bankama.


Predstavite nam ukratko vašu ponudu za preduzetnike, odnosno za grupu malih i srednjih preduzeća u kojoj se, inače, nalazi najviše poslovnih žena?
- I na ovom polju smo napravili značajne iskorake. "Privredna banka Beograd" je tradicionalno korporativna banka i najviše radi sa privrednim klijentima. Sada, međutim, postepeno menjamo profil Banke. Razvoj mreže filijala je upravo u ovoj funkciji. Sve se više orijentišemo na preduzetnike, mala preduzeća i stanovništvo. Prošlu godinu smo završili sa portfolijom u kome je stanovništvo, u koje ubrajamo i preduzetnike i mala preduzeća, učestvovalo sa 30 odsto a privreda,odnosno korporativni klijenti sa 70 odsto. U ovoj godini planiramo rast učešća stanovništva u kreditnom portfoliju na 40 odsto. Postepeno se preorijentišemo na male klijente. Prvi preduslov za ostvarenje ove politike je ispunjen, funkcionisanjem mreže filijala, kao i drugi - postojanje neophodnog kadrovskog potencijala. Kroz kreditne linije koje je Banka dobila od Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu i EBRD-a, Banka je dobila i tehničku pomoć i kosultante, što je u velikoj meri doprinelo edukaciji naših kadrova. Dolaskom novog investitora, na čemu kao što sam rekla uveliko radimo, steći će se bolji uslovi za dobijanje novih kreditnih linija namenjenih upravo malim klijentima - preduzetnicima, malim preduzećima, stanovništvu. Smatram da ćemo u ovom segmentu tržišta, pored "Procredit banke" i "Volks banke", biti vodeći.


Svi pričaju o krizi, kako se ona odražava na poslovanje vaše banke i uopšte na funkcionisanje bankarskog i finansijskog sistema u Srbiji?
- Uticaj svetske ekonomske krize na domaće banke se ispoljava sa izvesnim odloženim dejstvom. On se više oseća i vidi kod stranih banaka, pošto one moraju da menjaju poslovnu politiku u domenu obezbeđenja sredstava za poslovanje na domaćem lokalnom tržištu. Do sada su one gro sredstava dobijale od majki-banaka, plasirale ta sredstva na ovdašnje tržište i bile cenovno povoljnije od domaćih banaka. Sada se situacija izmenila, do sredstava više ne dolaze lako jer im majke-banke imaju problema usled finansijske krize i ne transferišu im sredstva kao ranije. Ovaj problem je manje izražen kod nas, pošto se mi ne oslanjamo mnogo na sredstva iz inostranstva. Upućeni smo, pre svega, na domaće izvore. Mi krizu osećamo na taj način što sada teže dolazimo do sredstava međunarodnih finansijskih institucija. Za nas problem može da bude i sve manja likvidnost domaćih firmi dužnika. One su ranije problem nelikvidnosti rešavale uzimanjem kredita za refinansiranje, ali ovakvih kredita više nema. Banke su, jednostavno, prestale da ih odobravaju. No, sve ovo kod nas još uvek nema velike razmere, odnosno o većem uticaju krize kod nas možemo govoriti u drugoj polovini godine, u trećem i četvrtom kvartalu. Videćemo kako će se stvari odvijati na međunarodnom tržištu, što će svakako imati uticaja na kretanja na našem tržištu. Ako strane banke održe obećanje dato na nedavnom skupu u Beču da neće smanjivati nivo svojih plasmana u Srbiji, to će imati značajan stabilizirajući efekat, ali ni to neće biti dovoljno - Srbiji treba još sredstava da bismo ostali na nivou iz 2008. godine.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u našem poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, koje su mane žena a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Smatram da naše društvo daje prostora ženama i da ima poverenje u žene. Pođimo od toga da ima žena direktorki banaka, pa do toga da nam je aktuelni ministar finansija žena. Na ženama je da se izbore za svoje mesto. Muškarcima je lakše da rade sa ženama, one su prilježnije poslu, manje su sujetne, disciplinovanije su. U svojoj dugoj i bogatoj radnoj karijeri nikada nisam bila za nešto zakinuta zato što sam žena. Još kao mlada sam birana na rukovodeća mesta. Ako je neko vredan, ako svoj posao radi sa ljubavlju i predano, to će svakako biti zapaženo. Kvalitet se uvek vrednuje, bez obzira da li se radi o muškarcu ili o ženi. Danas kada se približavam kraju radne karijere, jednako podržavam i mlade muškarce i mlade žene, ako su radni, odgovorni, ako imaju rezultate. Divim se mladim poslovnim ženama, koje se jednako trude da naprave porodicu i izgrade uspešnu radnu karijeru. Ova dva segmenta života nije lako uskladiti, ali je svakako moguće. Pri odgoju i podizanju dece je dragocena pomoć baka, tj. naših majki. Ja imam dvoje dece i meni je ova pomoć mnogo značila. Uz njihovu bespoštednu pomoć, moje dvoje dece je stasalo u dvoje mladih uspešnih ljudi. Kćerka mi je završila Pravni fakultet i radi, a sin je odličan student druge godine Ekonomskog fakulteta. Naglašavam da je za poslovne žene veoma važna podrška porodice. Moj muž, koji je takođe menadžer, uvek je imao razumevanja za moje obaveze na poslu. Kada za bračnog druga imate, tako da kažem, kolegu po profesiji i uz to - menadžera, onda je razumevanje bolje jer su nam problemi i obaveze slični. Nadovezujući se na prethodnu misao, moram da kažem da je za dobar i skladan brak neophodna i nužna tolerancija u svakom pogledu.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Celog života se trudim da svaki posao radim maksimalno savesno. Ako sam uradila sve što je bilo moguće i sve što sam mogla u datom trenutku, ja onda mogu mirno da spavam, odnosno nemam nikakvih problema, prvo sa samom sobom a zatim i sa nadređenima. Pored savesnosti, važna je i istrajnost, ali ne sumanuta tvrdoglavost. Za uspešan rad i poslovanje su neophodni brzo prilagođavanje, brzo snalaženje, brza orijentacija i usklađivanje sa novim zahtevima vremena koje nosi burne tehnološke, društvene i poslovne promene.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |