Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda
Bez hrabrosti i upornosti nema uspeha



R A D N A     B I O G R A F I J A


Dr Jasmina Knežević potiče iz ugledne lekarske porodice, otac joj je pedijatar, a majka mikrobiolog. Po porodičnoj tradiciji završila je Medicinski fakultet u Beogradu, specilalizirala pedijatriju i magistrirala pulmologiju. Nakon 15 godina rada u Specijalnoj dečijoj bolnici za plućne bolesti na Dedinju, gde je bila načelnik odeljenja, 1995. odlučuje da zasnuje privatnu lekarsku praksu. Posle deceniju i po sigurnog zaposlenja u državnom zdravstvu odlučila je da iz njega izađe, smatrajući da ne postoje adekvatni uslovi za realizaciju promena u zdravstvu, koje je smatrala da su neminovne. Cilj joj je bio, kaže, da napravi zdravstvenu kuću koja će biti dobrodošlica za celu porodicu, kako za bebe i decu tako i za bake i deke, odnosno da pokriva što širi zdravstveni spektar. U tome je, bez sumnje, uspela, pošto je "Bel Medic" danas jedna moderna i savremeno opremljena privatna bolnica kojoj nema premca u našoj zemlji.
Radeći kao konsultant u nekoliko privatnih lekarskih ordinacija početkom 90-ih godina minulog veka, dr Jasmina Knežević je zavolela privatnu lekarsku praksu i shvatila da joj ova vrsta lekarskog rada, koji se umnogome razlikovao od rada u državnom zdravstvu, ide od ruke i odgovara njenom temperamentu i shvatanju medicine. Sa suprugom Milanom Kneževićem, filmskim rediteljem, 1995. odlučuje da pokrene svoju privatnu praksu. "Jednog dana smo u novinama videli oglas u kome je stomatolog tražio lekare da sa njima podeli zakupljeni prostor. Prihvatili smo njegovu ponudu i u jednoj prostoriji napravili našu ordinaciju, a čekaonicu delili. Odmah smo počeli da radimo 24 sata dnevno sa većim brojem lekara", priseća se svojih preduzetničkih početaka u zdravstvu dr Jasmina Knežević, osnivač Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda.


Kako je tekao dosadašnji razvoj vaše privatne lekarske prakse, kako je pređen put od ordinacije, preko poliklinike, do današnje opšte bolnice?
- Na početku naše privatne zdravstvene prakse bilo je moguće da se napravi svojevrsno preduzeće za pružanje zdravstvenih usluga i mogla je da se radi cela medicina. U startu sam postavila izvesne modele i osnove rada. Krenuli smo sa četvoro zaposlenih. Dobro obučeni ljudi su preko telefona uzimali anamnezu i onda odlučivali ko će od naših doktora najbolje da reši problem koji pacijent ima u tom trenutku. U rad ordinacije sam od samog početka uključivala najpoznatije lekare u Beogradu. Posle dve godine uspešnog rada, usledila je faza širenja. U ulici Viktora Igoa, kod Beogradskog sajma, počela je da radi poliklinika "Bel Medic". To se ubrzo pokazalo kao uspešan poslovni potez, pa je sledeći poslovni korak bio još veći. Posle nekoliko godina rada smo zapravo shvatili da nam je poliklinika mala, pa smo 2005. krenuli u veliki posao pravljenja opšte bolnice, koja se nalazi u ulici Koste Jovanovića, nedaleko od Zvezdinog stadiona. Trudila sam se da ambijent ostane isti kao u poliklinici, kombinacija klasičnog, pomalo luksuznog enterijera i modernih medicinskih aparata, što je delovalo originalno i mnogo toplije za pacijente. Sredinom 2008. smo otvorili i Dom zdravlja pored bolnice, tako da sada funkcionišemo na tri lokacije koje su kompjuterski umrežene. Druga novina su identifikacione kartice sa istorijom bolesti i zdravstvenim dosijeom pacijenata, čime je stavljena tačka na beskonačno donošenje starih nalaza, gubljenje papira i diktiranje podataka.


Predstavite nam ukratko aktuelni trenutak vaše bolnice, sa kakvim kapacitetima i kadrovima danas raspolažete?
- "Bel Medic" je opšta bolnica i dom zdravlja namenjen lečenju dece i odraslih iz skoro svih oblasti medicine, koja radi već 14 godina 24 časa dnevno. Trenutno imamo preko 80 stalno zaposlenih, od čega je 36 doktora. Imamo oko 60 poznatih lekara konsultanata, koji su se opredelili da rade za nas i od toga najveći broj njih je sa nama od samog početka. Posedujemo dve operacione sale, apartmane i veliki broj ambulanti sa savremenom dijagnostikom u luksuzno opremljenom poslovnom prostoru. Od opreme izdvajam, recimo, šest stacionarnih ultrazvučnih aparata, rendgen aparat, mamograf, dva erogometra, nekoliko EKG aparat, šest defibrilatora, tri kompletno opremljena klimatizovana ambulantna vozila, ultra moderni stomatološki, oftalmološki i otorinolaringološki kabinet. "Bel Medic" je danas i mesto gde se organizuju mnogi stručni sastanci i treninzi a u cilju popularizacije nauke i istraživaštva publikujemo već šest godina "Planetu", jedini časopis tog profil na našem prostoru. Dugogodišnje iskustvo i veliki broj korporativnih klijenata, kao i saradnja sa najvećim stranim osiguravajućim kompanijama dobar su pokazatelj jake pozicije Opšte bolnice "Bel Medic" u privatnom zdravstvenom sektoru Srbije.


Kada već pominjete privatni zdravstveni sektor, kako ocenjujete njegov današnji položaj u zdravstvenom sistemu Srbije, kako u pogledu tretmana od strane države, tako i u pogledu njegovih mogućnosti pružanja zdravstvenih usluga?
- Privatna zdravstvena praksa kod nas još uvek, nažalost, nije u potpunosti i na adekvatan način zakonski regulisana. Puno je pravnih problema i prepreka koje stoje na putu njenog normalnog razvoja. Ravnopravnost između državne i privatne prakse postoji samo na papiru. Prisutno je izvesno nepoverenje države prema privatnoj zdravstvenoj praksi, što je teško razumljivo i za mene neprihvatljivo. U privatnom sektoru postoji velika odgovornost, stalno ste izloženi sudu javnosti. Veliki je problem, recimo, što svaki pregled u privatnoj ustanovi morate da platite bez obzira na socijalno osiguranje koje svako od nas uplaćuje, i koje čak i u mnogim zemljama u okruženju pokriva osnovni paket pregleda, bez obzira da li ga vi koristili u državnoj ili privatnoj ustanovi a vi u stvari plaćate samo razliku u komforu. Pre ili kasnije ovo će i kod nas morati da zaživi, jer naša medicina mora da postane deo svetske medicine, isto onako kako i naša zemlja mora da postane deo razvijenog i naprednog sveta u kome privatna zdravstvena praksa nema pomenutih problema i gde nije bitno ko je titular vlasništva, već da li se dobro i kvalitetno radi i doprinosi opštem progresu.
- Ako se, pak, privatna lekarska praksa posmatra iz preduzetničkog ugla, situacija je vrlo interesantna - konkurencija nam je besplatno državno zdravstvo. Ni u jednoj drugoj oblasti nemate takvog konkurenta. Zato u toj neravnopravnoj borbi morate da budete kontinuirano jako dobri. Iskreno se nadam da ćemo u budućnosti državni i privatni sektor biti dobri partneri koji će se dopunjavati, ali to će biti moguće tek ozbiljnom reformom osiguranja. Do tada ostaje nam da se borimo dobrom organizacijom, kontinuiranom edukacijom i treningom zaposlenih, kvalitetom i mogućnošću da pacijent sve završi na jednom mestu u što kraćem vremenu.


Na kojim principima, po Vašem mišljenju, treba razvijati privatnu lekarsku praksu - često govorite o nužnosti zadobijanja poverenja i o tome da u medicini nema opuštanja?
- Pre nego što nešto više kažem po ovom pitanju, moram reći da se prvo mora biti dobar lekar. Bilo je više pokušaja da oni koji nisu lekari zasnuju privatnu lekarsku praksu, ali nisu u tome uspeli. Morate biti dobar i cenjen lekar. No, koliko god da su naši lekari i sestre dobri u svom znanju i svom radu, oni moraju da promene izvesne navike i ponašanja kada počnu da rade u privatnoj lekarskoj praksi. Da biste se promenili, morate tačno da znate šta hoćete. Mnoge stvari moraju da se rade drugačije. Mora se u potpunosti biti okrenut pacijentu i njegovom zadovoljstvu, ne samo kako bi ga izlečili, nego da se on oseća prijatno, sigurno i da doktora oseća kao osobu koja mu je potpuno posvećena. Pacijent mora biti u centru pažnje.
- Mi se trudimo da budemo našim pacijentima potpuno posvećeni i da se maksimalno oko njih angažujemo. Ovo bezrezervno angažovanje nam se vratilo na dobar način. Pored poverenja velikog broja domaćih pacijenata, stekli smo poverenje i stranaca koji žive u Srbiji. Oni su se ranije lečili u Budimpešti ili Beču i tek posle nekoliko godina provera i ispitivanja uspeli smo da ih pridobijemo za pacijente. Danas čak pojedine strane kompanije koje rade u Srbiji, svoje zaposlene iz zemalja u okruženju dovode kod nas na preglede i lečenje. Standardi i zahtevi su visoki i pod stalnom ste lupom, što i mora tako da bude jer opuštanja u medicini nema. Medicina je stalna borba u kojoj se greške teško ispravljaju.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama kod nas - koje su njihove prednosti, a koje mane u odnosu na muškarce?
- Nije lako biti poslovna žena na ovim prostorima. Žena se često ne doživljava kao partner, što je veliki problem. Žena mora za nekoliko stepenika da bude obrazovanija i sposobnija od muškarca istog profesionalnog profila, ako želi da bude uspešna. Muškarcima je ovde mnogo toga dozvoljeno. Njima se često tolerišu pojedina neprihvatljiva ponašanja, za koja se žene osuđuju. Kad muškarac ima pedeset godina, tada se govori o šarmu srednjih godina. Žena mora naći svoj način i svoj model kako da se bori sa ovim teškoćama ako hoće da uspe.


Šta biste kao uspešna preduzetnica poručili i koji savet uputili svima koji nameravaju da uđu u preduzetničke vode. Koje je sve lične osobine i vrline, po Vašem mišljenju, potrebno posedovati da bi neko zasnovao vlastiti posao?
- Važna je stručnost, da biste imali autoritet među kolegama. Morate biti potpuno posvećeni poslu i morate imati empatiju sa pacijentima. Ovo su neke stručne medicinske stvari koje su važne, a za obavljanje bilo kog preduzetničkog posla važna je, po mom mišljenju, hrabrost i upornost. Ako odustanete na prvoj većoj prepreci, onda nema ništa od posla. Važna stvar je i da imate jasne ciljeve, odnosno da tačno znate šta nameravate da uradite i kojim putem da idete.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |