Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca
Mora se negovati privrženost poslu



R A D N A     B I O G R A F I J A


Svoje prvo stalno zaposlenje Gordana Lazić Velovan je našla u Hemofarmu, u kome radi evo već 27 godina. "Po završenom fakultetu bilo mi je teško da nađem posao jer, prvo, nisam poslušala savet oca da završim prava, a drugo, nisam imala ambiciju da živim i radim u prestonici. Tako sam jedno vreme radila kao lektor u lokalnoj štampariji, a zatim kao novinar u listu "Vršačka kula", kaže gospođa Lazić Velovan, pričajući o svojim radnim počecima. Centar za PR Hemofarma startovao je 1995. godine, a nešto pre toga, budući da je u firmi vodila brigu o informisanju, ali i edukaciji kadrova, Gordana je bila u prvoj generaciji onih koji su pohađali i završili školu za odnose sa javnošću PRA, dr Vujovića, koja je imala holandski certifikat i koja je polaznike učila fer odnosima, negovanju partnerstva i visokom stepenu međusobnog uvažavanja u komunikaciji sa javnošću. Nakon ovog Gordaninog usavršavanja, ustanovljen je Centar za PR Hemofarma koji ona vodi sve ove godine.
Na našim prostorima Hemofarm je bio pionir u mnogo čemu, pa tako i u oblasti izgradnje kvalitetnog odnosa sa javnošću (PR - Public Relations), tvrdnja je s kojom će se, verujemo, složiti mnogi koji prate stanje u našoj privredi i nastojanje domaćih kompanija da uhvate korak sa svetom i savremenim trendovima. Velike zasluge za to pripadaju gospođi Gordani Lazić Velovan, direktorki Centra za PR Hemofarma i njenim saradnicima, koji brižljivo planirajući i sprovodeći aktivnosti na stvaranju imidža i promociji kuće koju predstavljaju, izuzetno profesionalno obavljaju povereni im posao. Tim na čijem čelu se nalazi gospođa Lazić Velovan deluje izuzetno uigrano, trudeći se, između ostalog, da javnosti, u najkraćem mogućem roku, učini dostupnim sve značajne informacije vezane za poslovanje Hemofarma.


Predstavite nam ukratko Centar za PR Hemofarma; njegov istorijat i dosadašnji razvoj, njegove glavne aktivnosti, ulogu i mesto koje ima u razvoju i poslovanju kompanije?
- Funkcija Public Relations-a u Hemofarmu je uvedena 1995. godine, mada smo se i pre toga bavili odsnosima sa javnošću, ali više intuitivno, a ne organizovano i definisano. Primera radi, prvi sajt smo podigli godinu dana ranije, a interna novina počela je da izlazi 11 godina pre formiranja PR službe; imali smo razglas i svakodnevne interne vesti u 9 sati; nismo žmurili pred problemima lokalne, ali i šire zajednice. Trenutak kada je PR funkcionalno i organizaciono postavljen pada u vreme velikih problema u Srbiji - sankcije, ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, ekonomskog kolapsa i propadanja mnogih preduzeća, hiperinflacije. U to vreme začetaka PR-a na našim prostorima, mnoga preduzeća su, sagledavajući potrebu formiranja PR službi, organizaciono smeštale PR u sektor marketinga ili u okrilje pravnih i opštih poslova. Najbolje rešenje je, ipak, nezavisna funkcija. Taj model je primenjen kod nas. Centar za PR je formiran i tako postavljen, pre svega, zahvaljujući razumevanju tadašnjeg generalnog direktora, a sadašnjeg predsednika, gospodina Miodraga Babića, koji je uvek imao sluha za pozitivne promene i uvođenje inovacija u poslovanje. Firma je stekla lidersku poziciju u svojoj branši, ugled u stručnoj i široj javnosti. I danas je izazov adekvatno pratiti rast firme koji je nestandardan i mnogo brži u društvu naviklom na spore promene. Pozitivna slika o Hemofarmu odavno je prerasla u dobru reputaciju zahvaljujući, pre svega, proizvodima vrhunskog kvaliteta, ali i izgrađenim dobrim odnosima sa pacijentima, stručnom i širom javnosti. S druge strane je i Hemofarmovo razumevanje problema sa kojima se društvo i država suočavaju u datim trenucima i okolnostima. To razumevanje se ispoljava kroz snažno izraženu korporativnu odgovornost firme koja je 1993. osnovala Fondaciju Hemofarm sa kojom zajednički širi pobednički duh, ali i duh solidarnosti i međusobnog razumevanja.


Ako bi vas pitali da nam ukratko predstavite Koncern Hemofarm, za šta je svakako potrebno mnogo više vremena i prostora nego što ga mi ovom prilikom imamo, šta biste rekli?
- Najkraće, mi smo kompanija koja je uspela da u najnezgodnije vreme izraste u firmu sa izuzetnim rezultatima uprkos spoljnim ekonomskim sankcijama i suženom domaćem tržištu na kome smo 1999. godine preuzeli primat i postali najveći izoznik lekova iz Srbije. Taj snažan razvojni zamah napravili smo zahvaljujući viziji menadžmenta koji nas je naučio da budemo fleksibilni, odvažni, da se sa problemima suočavamo, da ih rešavamo a ne da ih skrivamo pod tepih. Kompetentan kadar i inovativnost koja se neguje u našoj Kući doprineli su da smo u tehnološkom smislu vrlo napredni, a u kadrovskom pogledu izuzetno jaki. To je, naravno, rezurtiralo time da danas imamo širok portfolio i brojne certifikate neophodne za izvoz lekova, kao što su GMP koji imaju svi naši pogoni još od 2001. godine. Kao kruna uspeha je dobijanje FDA certifikat krajem prošle godine za proizvod u veoma soficistiranom obliku, čime startuje i izvoz lekova iz Srbije na američko tržište. Hemofarm je za dve decenije postigao uspeh koji se standardno ostvaruje za duplo više vremena. Investiranje i razvoj su naši konstantni pokretački mehenizmi. Primera radi, 2003. ostaće zabeležena kao godina velikih investicionih zahvata, jer smo kupili šabačku Zorku, otvorili fabriku u Banjaluvi, gradili nove u Vršcu i Obninsku, postojeće modernizovali uvodili SAP sistem. Međutim, ako bi se neka godina mogla nazvati istorijskom za Hemofarm, onda je to 2006. kada je STADA Grupa preuzela Koncern Hemofarm. To je istovremeno najvrednija akvizicija u istoriji ove renomirane kompanije stare 114 godina i najveća nemačka investicija u srpsku privredu uopšte.


Da se vratimo vašoj struci i profesiji, koliko je po vašem mišljenju dobar PR značajan za uspešno poslovanje jednog preduzeća, da li naši menadžeri i preduzetnici uviđaju njegov značaj?
- Dobar PR je izuzetno bitan. Kako globalno kao društvo zaostajemo za savremenim svetom, tako i ljudi kod nas još nisu dovoljno svesni značaja PR-a. Ne kažem da nema ljudi koji se time, tobože, bave . . . ali u odnosu na pionirski period od pre 15 godina kad je PR počeo da se pojavljuje i definiše kao struka, kada je bilo više entuzijazma, profesionalnosti i rešenosti da se jedna mlada profesija, afirmiše - stiglo se dotle da PR postane aktuelan. Dobili smo na kvantitu, ali, nažalost, izgubili na kvalitetu. Pojavljuju ljudi koji "de facto" ne shvataju suštinu odnosa sa javnošću, već samo poimaju da je to "in". Znači, u daleko težim okolnostima pionirska garnitura PR-ovaca je raskrčila put, uvela PR kao profesiju, a onda smo dopustili da se u nekim lagodnijim oklnostima desi popriličan pad u kvalitativnom smislu.
- Niti je PR skraćenica za potrčka niti se osoba zadužena za korporativne komunikacije može svesti samo na portparola, spouksmena ili glasnogovornika koji prenosi stavove kuće. Sve je to mnogo kompleksnije, a postoji ono što se zove briga o zaposlenima i njihovim porodicama, staranje o svojoj sredini, o kupcima i dobaljvačima Dakle, reč je o mnogo širem dijapazonu odnosa koje treba brižljivo negovati, nego što su odnosi sa medijima, kako mnogi zamišljaju public relations. Pogrešno je kad neka firma izvuči i forsira samo jedan segment. Najčešće je to odnos sa medijima, dok je, recimo, odnos sa klijentelom potpuno zanemaren. Važno je da izađe članak u novinama u pozitivnom kontekstu i što boljem svetlu, a to što se klijenti čude tim istim napisima, jer nisu zadovoljni uslugom ili odnosom prema njima, firmu mnogo ne dotiče. Građenje dobrih odnosa i sa internom i eksternom javnošću na duge staze, dovodi do cilja, do stvaranja dobrog imidža kompanije što jeste primarni zadatak PR-a. Moj stav je bio da se zarad imidža ne kupuju stranice u novinama već da kompanija mora da zasluži da se o njoj piše i govori afirmativno. Imidž kompanije se nije izgradio preko noći, jer nam je cilj uvek bio da imamo dobru reputaciju a da imidž bude samo logična posledica koja će ga pratiti. Imidž i ugled nisu isto, mada se i jedno i drugo teško stiču a još lakše gube.


Kako ocenjujete aktuelni trenutak domaćeg PR-a, posebno u oblasti privrede, jesmo li dostigli evropske standarde, koje su loše a koje dobre strane naše PR prakse, ima li stvari koje treba korigovati, poboljšati?
- Kao što globalno u svemu kasnimo, s određenim izuzecima, i ovde smo par koraka iza. U evropskim kompanijama je sama funkcija PR u okviru top menadžmenta, što kod nas, mahom, nije slučaj. U Srbiji nije izgrađen pravi odnos prema akcionarstvu! Na "Zapadu" o stavu i mišljenju jednog akcionara, bez obzira koliko mali bio, se jako vodi računa. Hemofarm je taj odnos, ali i mnoge druge "zapadne" modele poslovanja odavno usvojio samim tim što smo sarađivali sa mnogim zapadnim firmama, a pomenuću nemački "Fresenius" sa kojim smo imali zajednička ulaganja, a potom osnovali mešovito preduzeće 1993. godine. Naš predsednik, gospodin Miodrag Babić, je mnoge modele zapadnog poslovanja preuzeo i preneo u Hemofarm, baš zahvaljujući saradnji sa svetskim, a posebno nemačkim firmama. Bili smo jako ponosni na činjenicu da imamo preko 11 hiljada akcionara, kada su naše akcije mogli da steknu ljudi iz državnih institucija i javnih preduzeća. To je bio znak velikog poverenja u Kompaniju. U poslovanju Hemofarma je prepoznat kvalitet i perspektiva, a mi smo nedvosmisleno pokazivali da uvažavamo svakog malog akcionara, počev od toga da je svako od njih njih osim dividende, redovno dobijao godišnji izveštaj sa bitnim podacima o poslovanju Firme. Drugo, odnos prema zaposlenima i njihovoj motivaciji se u Srbiji ne tretira na najbolji način. Kod nas se misli da je dovoljno samo nekoga dobro nagraditi i da ste time rešili sve. A nije tako. Mi, recimo, odavna dajemo kadrovske stipendije ali smo shvatili da to nije dovoljno, pa smo počeli da za uposlene gradimo naselje još 1994., kroz čisto kreditni odnos i bez investitora koji bi zarađivao na tome. Nastojimo da odnegujemo dobru međusobnu komunikaciju, stvarajući dobru klimu i gradeći korporativnu kulturu koja podrazumeva da se na svoju sredinu deluje autoritetom sposobnosti i znanja a ne "autoritetom fotelje i moći". Ljudi su navikli da rade timski, da dolaze iz različitih sektora i da potpuno ravnopravno učestvuju u određenim projekima. Rezultati koje Kompanija ostvaruje u dobroj su meri zasluga timskog duha.


Kao dokazani praktičar PR-a, šta biste poručili i koji savet uputili mladim ljudima koji ovim poslom nameravaju da se bave, na šta posebno treba pažnju da obrate i koje vrednosti da neguju kako bi izašli na stazu uspeha u oblasti PR-a?
- Mladi ljudi se moraju naoružati željom za znanjem, za stalnim prisvajanjem novih multidisciplinarnih znanja i veština. To posebno važi za one koji počinju da se bave odnosima sa javnošću. Istovremeno, nek daju krila svojoj radoznalosti, ali neka imaju strpljenja, počev od onog da saslušaju sagovornike. Neka nastoje da predlože najbolja rešenje za probleme na koje ukazuju uposleni. U novinarima treba da vide saradnike i pomoćnike u izvršavanju svojih ciljeva, pa shodno tome, da su za njih uvek dostupni, uvek spremni da daju odgovore i obezbede sagovornika za razgovor i to, po pravilu, odmah. Uvažavanje druge strane je mnogo bolji pristup od izbegavanja, da ne pominjem bahatost i nadmenost.
Vremenom dobra komunikacija i pozitivne vibracije postanu obostrane. Za taj odnos se vredi potruditi. Komunikacione sposobnosti moraju biti u funkciji građenja imidža i reputacije kompanije ili ustanove za koju se radi, što znači da se mora čuvati zamke da se u prvi plan stavlja lični PR.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže vaše radno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?
- Ako se zadržim u okvirima kompanije, onda mogu sa velikim zadovoljstvom da govorim o položaju žena jer smo mi Kuća u kojoj one nose veliki teret, u smislu da je veliki broj njih zaposleno u kompaniji. Žena u Hemofarmu ima ravnopravan tretman o bilo kom poslu da se radi. Međutim, nismo mi pusto ostrvo, pa ne mogu da ostanem samo u okvirima naše Kuće. Generalno, žena u Srbiji nema ravnopravan položaj i njoj je mnogo teže da dospe do određenih pozicija bez obzira na kvalifikacije, stručnost i sposobnost. Uz to, mislim da su one mnogo, ne bih rekla abmicioznije, ali svakako samopregornije, istrajnije i upornije, pa daju mnogo više svog ličnog doprinosa poslu kojim se bave nego muškarci koji su skloniji otaljavanju, a opet su uvek u prednosti kad se radi o određenim pozicijama u društvu. Iako je, u suštini kreativan, posao kojim se bavim stresan i zahtevan; traži maksimalnu posvećenost, visok stepen koncentracije i obazrivosti, što sve zajedno ume da bude vrlo naporno, kada bih ponovo mogla da biram, ne verujem da bih menjala. Po osnovnoj edukaciji sam profesor jugoslovenske i svetske književnosti, ali nije mi žao što se nisam bavila profesurom koja podrazumeva i određene lagodnosti, kao što su letnji raspust i više slobodnog vremena, što za ženu sa balkanskih prostora nije zanemarljivo. Jedino mi je žao što nisam uvek imala dovoljno vremena za svoje dete, iako sam se svojski trudila da budem i pravi profesionalac i majka na koju moj jedinac uvek može da računa.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po vašem mišljenju, mada je pitanje uspeha relativna kategorija, koji je vaš životni i radni moto koga se pridržavate?
- Moj životni moto glasi da "sve dođe na svoje mesto . . . kad tad", čak i ako to podrazumeva da se poneko izgubi neke pozicije i siguran teren. Mislim da je ipak, od svega najvažnija ljubav, a ona, po meni, znači privrženost. Ako nema privrženosti poslu kojim se bavite, onda teško da će doći do rezultata. Privrženost je i ljubav prema gradu u kome živite, ljudima koje srećete, i prema široj zajednici u kojoj bitišete. Sve to zajedno stvara osećaj ispunjenosti koji daje smisao životu.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |