Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada
Žene na poslu funkcionišu kao i u porodici



R A D N A     B I O G R A F I J A


Branka Vidić je rođena 1952. godine u Bačkom Brestovcu. Fakultet veterinarske medicine u Beogradu završila je 1977. godine, gde je i magistrirala 1982. godine. Na ovom fakultetu je doktorirala 1989. godine. U Naučnom institutu za veterinarstvo "Novi Sad" zaposlila se 1977. godine. Branka kaže da je na Institutu već 32 godine, da je na to jako ponosna i da je to ispunjava. Direktor Instituta je postala 2001. godine. Objavila je preko 270 naučnih i stručnih radova, bila je odgovorni istraživač u 12 naučnoistraživačkih projekata, redovni član Akademije veterinarske medicine SVD, član je više naučnih i stručnih asocijacija, te Komisije za medicinu i Komisije za izbor u naučna zvanja u Ministarstvu nauke. Za vanrednog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, departman Veterinarske medicine, izabrana je 2004. godine. Za ukupan doprinos razvoju privrede Srbije dodeljena joj je nagrada "Menadžer godine" za 2007.
Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" je samostalna naučna institucija čija je osnovna delatnost naučnoistraživački i specijalistički rad u oblasti veterinarske medicine i u multidisciplinarnim istraživanjima u medicini, poljoprivredi i zaštiti životne sredine. Misija Instituta je da naučnoistraživačkim radom i transferom znanja u praksu odgovori svim zahtevima savremene veterinarskre medicine u skladu sa međunarodnim standardima. U području naučnoistraživačke delatnosti i procesa labaratorijskih i kliničkih ispitivanja Institut razvija strateške i operativne programe razvoja u oblasti zaštite zdravlja životinja, bezbednosti hrane životinjskog porekla uključujući i hranu za životinje, koji su zasnovani na međunarodnim propisima i standardima.
- Naučni institut za veterinarstvo "Novi Sad" je osnovan 1950. godine sa zadatkom da se na naučnoj osnovi bavi suzbijanjem zaraznih bolesti na području Vojvodine. To i danas sa velikim uspehom činimo. Delatnost Instituta je pod nadležnosti dva ministarstva - Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva za poljoprivredu, Uprava za veterinu. Institut ostvaruje neposrednu saradnju sa organizacijama u oblasti stočarstva i drugim privrednim subjektima, vrši poslove iz oblasti zdravstvene zaštite domaćih životinja i integrisanim programima vezanim za bezbednost hrane, kaže profesor dr Branka Vidić, direktor Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad".


Kako je ustrojena organizaciona struktura Instituta, imate dva Zavoda sa 13 odeljenja i labaratorija?
- Današnju organizacionu strukturu Instituta čine dva Zavoda sa 13 odeljenja i labaratorija, Služba za pravne i opšte poslove sa odsekom za informatiku i bibliotečku delatnost i Služba za finansijsko-računovodstvene poslove. U Institutu je zaposleno 88 ljudi, od toga 33 istraživači, među kojima 14 doktora nauka i 13 magistara nauka. Kadrovi su osnovni resurs našeg Instituta i oni su ključ našeg uspeha i rada. Ovom prilikom bih htela da istaknem da to što danas Institut jeste, dugujemo našim prethodnicima. U Institutu su radili doajeni veterinarske struke i nauke prethodne Jugoslavije, koji su trasirali razvojni put Instituta. Ovo je poruka, ujedno i moralna obaveza i dug sadašnje generacije.


Kako se odvija vaš rad i poslovanje u oblasti zdravstvene zaštite životinja, labaratorijskim i kliničkim ispitivanjima ?
- Mi se institucionalno ne finansiramo, odnosno indirektni smo korisnici sredstava iz budžeta.To znači da poslove iz naše delatnosti ostvarujemo preko projekata i ugovora sa resornim ministarstvima. Pored toga, naše usluge koristi preko 380 proizvodnih subjekata - farme, klanice, mlekare, fabrike mešane stočne hrane i dr. Pružanje usluga se ostvaruje putem ugovora ili inspekcijskih zahteva i zahteva vlasnika i držalaca životinja u domenu bezbednosti namirnica i zdravlja životinja, od preventive do lečenja. U Institutu se godišnje ispita preko 250 000 uzoraka, više od 450 000 analiza koje se odnose na mikrobiološka, hemijska, biohemijska, imunološka i druga ispitivanja. Mi smo na tržištu i na tržištu zarađujemo. Od onoga što zaradimo značajan deo ulažemo u školovanje i obrazovanje naših kadrova, nabavku opreme i unapređenje infrastrukture i ukupnog poslovanja. Od države očekujemo da jasno definiše strategiju u oblasti nauke i poljoprivrede, da bi pravovremeno definisali vlastitu strategiju, pravce i programe rada i razvoja.


Recite nam nešto više o vašoj naučnoistraživačkoj delatnosti ?
- U ovom segmentu rada postigli smo zavidan uspeh. Realizovali smo 16 međunarodnih projekata, 68 nacionalnih, objavili preko 4000 radova, više monografija i publikacija. U poslednjih 15 godina Institut je bio koordinator naučnoistraživačkog rada u oblasti veterinarske medicine u Republici Srbiji. Trenutno radimo tri velika projekta tehnološkog razvoja Republike Srbije. Realizujemo i projekte od strateškog i regionalnog značaja za AP Vojvodinu, u saradnji sa Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj Izvršnog veća AP Vojvodine. Od prošle godine naučnici Instituta uključeni su u projekte Evropske unije, FP 7 i COST projekte. Pored pomenutih projekata, istraživači realizuju i projekte koje finansira Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Upravu za veterinu, koji se odnose na ispitivanje prisustva određenih zaraznih bolesti, programe prevencije i kontrole zaraznih bolestri, zdravstvene ispravnosti hrane i hrane za životinje, u cilju očuvanja zdravog stočnog fonda i bezbedne hrane. Pored toga, imamo razvijenu saradnju sa brojnim institucijama iz inostranstva i učestvujemo u međunarodnim konferencijama, kongresima i seminarima.


U svom radu posebnu pažnju poklanjate standardima upravljanja kvalitetom i implementaciji relevantnih međunarodnih standarda?
- Sistem upravljanja kvalitetom i akreditaciju Zavoda za labaratorijska ispitivanja prema zahtevima međunarodnih standarda, Institut je uspostavio i sertifikovao 1998. godine. U nastojanju da stalno unapređujemo sistem upravljanja kvalitetom, a prateći promene u oblasti međunarodnih standarda iz ove oblasti, rukovodstvo Instituta se opredelilo da u 2001. godini izvrši usaglašavanje svog sistema kvaliteta prema procesnom modelu i akredituje Zavod za labaratorijska ispitivanja sa novim zahtevima međunarodnih standarda JUS ISO 9001:2001 i JUS ISO/IEC 17025:2001. Sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom je izvršena maja 2002. godine, a akreditacija Zavoda za labaratorijska ispitivanja decembra 2003. godine. Standard ISO 17025 nam omogućuje kompatibilnost naših labaratorijskih ispitivanja sa ispitivanjima bilo gde u Evropskoj uniji. Shodno ovome, ovlašćeni smo za obavljanje ispitivanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i prerađevina u izvozu i uvozu. Razvoj stočarske proizvodnje i intenzivna međunarodna razmena zahteva obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite životinja i bezbednost hrane, jer se samo od zdravih životinja može obezbediti visok prirast, normalna reprodukcija i kvalitetni proizvodi, što pred veterinarsku struku i proizvođače hrane stavlja nove izazove. Zato danas za očuvanje zdravlja životinja visokospecijalizovani veterinarski kadrovi imaju prvorazredni značaj, u čemu nas podržavaju Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.


Šta kažu namere i planovi daljeg rada i razvoja?
- Želimo da postanemo lider u oblasti veterinarske medicine u Jugoistočnoj Evropi i da stalno održavamo i unapređujemo naučnoistraživački rad, status referentnih labaratorija i ukupni razvoj Instituta, standardizaciju i uvođenje novih metoda ispitivanja, kao i dobru kliničku i labaratorijsku praksu. Mi očekujemo, spremni smo, imamo kadrove i zadovoljavajuću opremu, da država u nama vidi dobrog i pouzdanog partnera koji je spreman da svoju delatnost obavlja na najbolji mogući način. Naš je cilj i da se više uključujemo u projekte Evropske unije, u regionalne projekte, da osavremenjavamo naše labaratorije i uvodimo nove metode ispitivanja, da sistem akreditacije stavimo na još viši nivo i da pored domaćeg sertifikata dobijemo i međunarodnu sertifikaciju.


Šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite žene u biznisu i na menadžerskim pozicijama?
- U poslu nikada nisam imala teškoća i problema zato što sam žena. Zabluda je da u veterini ima više muškaraca nego žena, već odavno je u ovom poslu više žena. U Evropi danas 70 odsto studenata veterine su žene. U svom radu sam uvek imala podršku porodice i uvek sam uspevala da uskladim svoje porodične obaveze i obaveze na poslu. Jeste da mi radni dan traje 16 sati, ali sve se uskladi i sve se stigne ako se dobro planira, napravi lista prioriteta. U radu, kao uostalom i u svemu u životu, treba biti umeren i ne treba preterivati, ali uvek treba biti istrajan i dosledan. Na poslu imam dobre i korektne saradnike i ja sam samo prva među jednakima. Sa njima se konsultujem i nikada sama ne donosim odluke, poštujem ih i uvažavam njihovo mišljenje. Sa ljudima lako uspostavljam neposrednu i otvorenu komunikaciju, i držim se dogovorenog. Ovo mi u značajnoj meri pomaže u radu, doprinosi kvalitetu odluka i postignutih rešenja.
- Kada se radi o ženama u poslu i na menadžerskim pozicijama, ja mislim da one drugačije rade. Žena, kao i u porodici, neće da bude lider, podržava timski rad, ona hoće da svi budu zadovoljni, bitni i podmireni. Ona hoće da bude sklad i mir, a njene kritike su dobronamerne i emotivne. Ja ovako radim, unošenje emocija u ovaj posao troši čoveka, a ljudi su ljudi. Muškarci žele da budu lideri, oni na vrhu, pa dosta praznog prostora, sve je njima podređeno i tu crpe snagu. Ženski i muški pristup rukovođenju je dosta različit, počev od porodice pa do firme.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |