Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica
Uvek se mora gledati nekoliko koraka unapred



R A D N A     B I O G R A F I J A


Slađana Šumanac je rođena 1959. godine u Užicu. U rodnom gradu je završila gimnaziju, a Pravni fakultet studirala u Beogradu. Prva znanja o privatnom poslu stekla je radeći kod prijatelja u njegovoj firmi koja se bavila otkupom sekundardnih sirovina. Nakon ovog nevelikog radnog iskustva, ali svakako dragocenog, sa suprugom Predragom 1989. odlučuje da i sama uđe u privatni posao. Otvaraju kafić - bilijar klub "LA" koji je tada bio nešto sasvim novo u Užicu, napravljen po ugledu na slične američke klubove. Klub se brzo pročuo u gradu i postao omiljeno mesto za izlaske. Slađana je zatim 1990. otvorila svoj butik, nazvavši ga "Blue Moon". Dolazeća kriza s početka 90-ih godina sve više otežava poslovanje i njih dvoje odlučuju da se isele u Češku, u Prag i tamo započnu isti posao koji su ovde radili. Međutim, Slađanu zadešava porodična tragedija - suprug 1992. strada u saobraćajnoj nesreći. Ostaje sama sa dvoje malo dece. U traganju za poslom kojim će da se bavi, da sebi i deci obezbedi egzistenciju, 1994. otvara svoju prvu pekaru. Slađana je majka 24-godisnje Marte koja upravo završava fakultet i 19-godišnjeg Vukašina koji je počeo studije.
Tragajući za poslom kojim će se baviti, da sebi i svojoj deci obezbedi kvalitetan život i školovanje , Slađana Šumanac 1994. godine u Užicu otvara svoju prvu pekaru. Smatrala je da, s obzirom na ukupne tadasnje ekonomske prilike u zemlji, mora da nađe neki posao čiji će proizvod biti svakodnevna potreba ljudi. Rešenje je našla u otvaranju pekare. Druga prednost takvog posla je bila što su sve sirovine i repromaterijali bili tu nadohvat ruke, pa nije bilo potrebe za putovanjem i odsustvom od kuće, što je davalo više slobodnog vremena koje ce provoditi sa svojom decom.


Predstavite nam ukratko vaše preduzeće, njegov istorijat i dosadašnji razvoj, od čega se pošlo i do čega se danas došlo?
- Za započinjanje ovog posla 1994. godine imala sam dobru volju, ljubav prema bureku kao hrani koja me ni do danas nije prošla, mnogo manje novca nego što je trebalo i veliku veru da sam izabrala pravi posao od koga se nikada ne možete obogatiti ali da se od njega može živeti. Pri otvaranju prve pekare, dosta mi je pomogao jedan prijatelj koji se ovim poslom već bavio. On mi je dao korisne savete oko nabavke opreme, sirovine, dobrih kadrova. Pekari-buragdžije su kod nas inače retko zanimanje, a posebno nije lako naći dobrog buregdžiju. Imala sam sreće da sam počela posao sa dobrim pekarima koji i danas rade kod mene. Naša prva pekara je bila novina u gradu i po tome što smo počeli sa radnim vremenom od 24 sata dnevno. Ovo se brzo pročulo u gradu i mi smo za veoma kratko vreme postali poznati u Užicu. Sredinom 1995. smo otvorili drugu pekaru, a 1996. treću. U 1998. smo imali četiri pekare, ali smo procenili da su tri radnje sasvim dovoljne za veličinu grada kao što je Užice, te smo jednu pekaru zatvorili da ne bismo bili sami sebi konkurencija. Od samog početka smo krenuli sa tipskim opremanjem radnji, sa prepoznatljivim dizajnom, sa kvalitetnim ljudima od kojih je većina i danas verna firmi. Ja sam inače mišljenja da zaposlene ne treba često menjati,vec stalno edukovati i unapređivatati njihov rad. To moje uverenje potvrđuju i naši kupci, jer pri svakom ispitivanju zadovoljstva naših korisnika, na prvom mestu je kvalitet proizvoda, a na drugom ljubaznost osoblja. Danas u "Blue Moon-u" radi nas dvadeset i nadam se da će se taj broj, uprkos aktuelnoj ekonomskoj krizi, ipak uvećavati.


Koji pekarski proizvodi danas čine vaš proizvodni i prodajni asortiman?
- Kada smo otvorili prvu pekaru, počeli smo da pravimo burek sa mesom, burek sa sirom i čuvenu užičku "komplet lepinju". Prvog radnog dana, sećam se, napravili smo pet kilograma bureka. Sve se srećom prodalo i u narednom periodu prodaja je konstantno rasla. Sada mesečno prodamo oko 10 tona proizvoda. U međuvremenu smo kontinuirano širili asortiman. Prvi smo u Užicu počeli da pravimo prazan burek, a ubrzo smo krenuli i sa raznim vrstama pita ,slanih i slatkih-voćnih. Videvši da ljudi sve više poste, krenuli smo i sa programom posnih pita. Danas u proizvodnom asortimanu imamo 12 proizvoda .- tri vrste bureka, osam vrsta pita i užičku "komplet lepinju". Svi proizvodi se prave od ručno razvijanih kora, na tradicionalan način, koristeći najbolje sirovine, i ono što je vrlo važno - bez ikakvih aditiva.


U svoje poslovanje uvodite HACCP standard?
- Informišući se o ovom standardu, shvatila sam da se mi u našem radu pridržavamo većine pravila koje on propisuje. Odlučili smo da to i formalizujemo kroz sertifikaciju HACCP-a, koja bi uskoro trebala da bude završena. Rad po ovom standardu daje dosta prednosti - jasne procedure tokom čitavog procesa proizvodnje, što za posledicu ima potpuno bezbedan i zdravstveno ispravan proizvod, a sve ovo zajedno značajno podiže kvalitet poslovanja. Standard, a i naša proizvođačka praksa, nas obavezuje da kontrolišemo i naše dobavljače. Imamo proverene dobavljače sa kojima već dugo radimo i većina njih ima HACCP ili je u proceduri njegovog dobijanja. Obilazimo ih redovno, naročito one od kojih kupujemo osetljive proizvode, kao što su sir, kajmak, meso, jaja. Sve proizvode kontrolišemo u Zavodu za javno zdravlje. Svim ovim aktivnostim rizik naših proizvoda se svodi na minimum, naši kupci zaista mogu da budu sigurni da jedu bezbedne i kvalitetne proizvode.


Šta kažu namere i planovi daljeg poslovanja i razvoja preduzeća?
- Planiramo dalje proširenje kapaciteta. Još nismo odlučili kojim putem ćemo ići, da li širenjem maloprodaje u drugim mestima ili razvojem franšize. Planiramo takođe da počnemo da radimo i program smrznutih proizvoda. Na kvalitetu proizvoda smo stalno insistirali i to ćemo nastaviti da činimo i u narednom periodu. Koristimo najbolje i najkvalitetnije sirovine - izvanredno juneće meso koga zaista dosta ima u našem bureku, u našim proizvodima nema nikakvih adidtiva, dodataka i zamena. Izgradili smo jedinstven vizuelni identitet naših pekara. Smatram da je ovo veoma važno jer morate stalno da budete u vidnom polju svojih kupaca. Ako nemate prepoznatljiv vizuelni identitet, teško vas pamte i prepoznaju. Na ta smo reklamno prisutni u lokalnim medijima, učestvujemo u raznim humanitarnim akcijama i kulturnim manifestacijama u gradu, pomažemo obrazovne i kulturne ustanove, sportske manifestacije. Naši zaposleni sa svojom košarkaškom ekipom na gradskim turnirima osvajaju stalno prva ili druga mesta.


Osnovali ste Zadužbinu "Šumanac" koja pomaže i nagrađuje najbolje učenike?
- Smatram da čovek ne može da bude srećan ako sve što zaradi potroši sam. Mora da deli sa drugima, mora da pomogne razvoj društvene zajednice u kojoj živi i stvara. Posebno mora da podrži razvoj duhovnosti i kulture. Zadužbina "Šumanac" u znak sećanja na moju prerano preminulu sestru, koja je bila profesor u gimnaziji, svake godine nagrađuje najboljeg učenika Užičke gimnazije, a u znak sećanja na mog pokojnog supruga nagrađuje najboljeg učenika Muzičke škole. To nisu veliki iznosi, više su simbolični, ali su opet stimulacija za dobre učenike, Kao odbornica Skupštine opštine Užice u dva mandata od 2000. godine i kao predsednica Školskog odbora Gimnazije, uvek sam se zalagala za pomoć školama, obrazovanju, kulturi.


Šta kaže vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?
- U Srbiji nije lako živeti, nije lako biti ni zaposlena žena, a posebno nije lako biti poslovna žena i voditi kompletan posao. Kod nas država ne izlazi ženama baš u susret i još uvek je zalaganje za žensko preduzetništvo i ženska prava nekako više deklarativno. Žene u Srbiji su ponele veći teret tranzicije nego muškarci kojima je u izvesnoj meri poljuljano samopouzdanje. U teškim tranzicionim vremenima je do punog izražaja došao taj ženski instinkt za održanje, ta ženska energija. Kada sam počinjala posao vrlo malo žena je bilo u preduzetništvu. Uglavnom su držale butike. Danas je međutim dosta žena u poslu, one su hrabrije, odlučnije, znaju svoje vrednosti i sposobnosti, koriste svoja znanja. Svaka od nas koja nešto napravi u privatnom poslu, veliki je podstrek za druge žene da i one pokrenu svoj posao. Najvažnije je napraviti prvi korak. Kada to učinite, onda više nema povlačenja, nema odustajanja, mora se ići napred. Ja mnogo dugujem svojoj majci i svojoj pokojnoj sestri koje su mi zaista puno pomogle oko podizanja dece. Da nije bilo njih svakako se ne bi mogla posvetiti poslu u onoj meri u kojoj sam mu se posvetila. I kao što se obično kaže da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, iza svake uspešne žene stoji njena majka.


Šta biste poručili ženama koje tek nameravaju da zasnuju neki samostalni posao - na šta treba posebno da obrate pažnju i koje vrednosti treba da neguju i razvijaju?
- Mladim ženama bih poručila da pre svega rade na svom obrazovanju, da imaju svoja znanja i svoja zvanja. Da budu materijalno nezavisne ,jer samo tako su i slobodne. Moraju poštovati sebe i uvek gledati nekoliko koraka unapred. Ne treba da prave karijeru na štetu porodice, porodica i karijera se moraju graditi paralelno. Mlade poslovne žene treba da nađu meru, da nađu skladan odnos između posla i porodice, neodričući se ni jednog ni drugog. Posao treba da služi tome da podmiri životne potrebe. On nikako ne sme da bude jedini cilj i svrha života. Posao ne sme da bude gospodar. Da biste ga dobro radili, morate da ga volite. Moj moto je: "Posao mora da bude toliko dobar, koliko će omogućiti da mi deca uvek budu bolja od njega".


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |