Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd
Investirajmo u bezbrižnu starost



R A D N A     B I O G R A F I J A


Gordana Pajić je odrasla i školovala se u Sloveniji. Završila je Fakultet organizacionih nauka, a zatim magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani. "Prvo radno iskustvo stekla sam u nekadašnjoj Službi društvenog knjigovodstva, kasnije Zavodu za obračun i plaćanja, kao rukovodilac na području informacione tehnologije i platnog prometa. Posebno mi je bilo značajno iskustvo rad na formiranju Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti. Prelaskom platnog prometa u banke rukovodila sam sektorom za platni promet u zemlji i inostranstvu u Nacionalnoj štedionoci banci - Eurobank EFG banka Beograd. U NLB Novoj penziji a.d., društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, od samog sam osnivanja", kaže Gordana Pajić govoreći o svom dosadašnjem radnom iskustvu.
NLB Nova penzija je dobrovoljni penzijski fond koji posluje na srpskom tržištu od februara 2007. godine, kao članica NLB Grupe, najveće slovenačke međunarodne finansijske organizacije. Osim u Srbiji, NLB Grupa ima još tri penzijska fonda i to u Crnoj Gori, Makedoniji i u Sloveniji, u kojoj je jedan od najvećih fondova. Upravo je to razlog i dokaz da NLB Nova penzija ima izuzetno iskustvo u upravljanju dobrovoljnim penzijskim fondovima i da vrlo dobro poznaje regionalno tržište.
- Tržište dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji se razvija i ono će, sigurno, biti jedno od tržišta koje će imati uzlazni trend razvoja. Potrebno je, naravno, mnogo raditi na edukaciji stanovništva kako bi se razumela dobrobit koje ovakva forma štednje donosi. Građani nisu dovoljno informisani šta su zapravo dobrovoljni penzijski fondovi i koje sve prednosti i pogodnosti imaju poslodavci prilikom uplate doprinosa za svoje zaposlene, kaže mr. Gordana Pajić, zamenik direktora Drštva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd.


Recite nam nešto konkretnije o uplatama doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove, kako to funkcioniše, to može da radi poslodavac za svoje zaposlene, a mogu i građani lično?

- Dobrovoljni penzijski fondovi namenjeni su svim građanima, bez obzira na pol, godine života, zaposlena ili nezaposlena lica, koji žele da na osnovu svog ulaganja osiguraju veća primanja u budućnosti. Uplatu doprinosa za člana fonda može vršiti fizičko lice ili pravno lice - poslodavac.
- Kao što i samo ime kaže, dobrovoljni penzijski fondovi, znači nisu obavezne institucije i građanin, odnosno član sam odlučuje koliko će uplaćivati, s tim što je minimalni iznos uplate doprinosa 1.000,00 dinara. Iznos uplate i učestalost uplaćivanja definiše se ugovorom o članstvu. Član fonda stiče pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima sa ličnog računa najranije sa navršenih 53 godine života, a najkasnije sa navršenih 70 godina. - Član fonda može prestati sa uplaćivanjem doprinosa, s tim članstvo ne prestaje, a član će i u tom slučaju moći, nakon navršene 53 godine života da raspolaže svojim akumuliranim sredstvima. Sredstva na ličnom računu člana fonda mogu se nasleđivati, imenovanjem naslednika ili u skladu sa zakonom o nasleđivanju.


Postoje određene olakšice i stimulacije za poslodavce?

- Ukoliko uplatu doprinosa vrši poslodavac za svoje zaposlene postoje određene poreske olakšice. Ne plaća se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koji poslodavac plaća na teret sopstvenih sredstava za zaposlene - članove fonda, ukupno najviše do 3.303,00 dinara mesečno, kao ni doprinos za socijalno osiguranje. Isto tako, ne plaća se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog ukupno najviše do 3.303,00 dinara.


Kako ocenjujete dosadašnji razvoj dobrovoljnog penzijskog sistema u Srbiji, neto imovina Fondova je u stalnom rastu, 2008. je povećana preko 50 odsto, može li se ovaj trend očekivati i u 2009. godini, odnosno postoji li još prostora u Srbiji za razvoj ovog posebnog vida štednje?

- Kao što sam već spomenula, tržište dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji se razvija i ono će, sigurno, biti jedno od tržišta koje će imati uzlazni trend razvoja. Poslednji podaci Narodne banke Srbije o poslovanju dobrovoljnih penzijskih fondova pokazuju upravo ono o čemu govorite, tj. da neto imovina fondova, na kraju trećeg kvartala, iznosi preko 3,9 miljardi dinara. Nesporno je da su na trend rasta uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove u toku 2008. godine uticali faktori, kao što su dešavanja na Beogradskoj berzi, politička dešavanja, delom i finasijska kriza. Međutim, mi smo i dalje na početku razvoja ove delatnosti i u 2009. godini se očekuje porast uplata doprinosa, samim tim i porast neto imovine fondova.


Investiciona politika ovih fondova je veoma konzervativna, odnosno vodi se naročita briga o tome gde se sredstva plasiraju, što predstavlja veliku branu od propasti imovine fondova i u najvećim ekonomskim krizama, važi li ovo i za Fondove u Srbiji i za vaš Fond?

- Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kao i odlukama Narodne banka Srbije, definisana su pravila investiranja akumuliranih sredstava članova fonda, kojih se striktno pridržavamo. Sredstva se ulažu sa ciljem ostvarenja prinosa, a u skladu sa sledećim načelima: načelo sigurnosti imovine fonda, načelo diversifikacije portfolija, i načelo održavanja odgovarajuće likvidnosti.
- S obzirom na to da se račun fonda vodi u Kastodi banci, svako investiranje sredstava se obavlja preko Kastodi banke, koja obavlja prvu i neposrednu kontrolu. Napominjem, da se sredstva ne mogu investirati mimo okvira, propisanih od strane regulatornog tela tj. Narodne banke Srbije. Sredstva se ulažu u sigurne hartije od vrednosti, nepokretnosti, a deo sredstava se nalazi u novčanim depozitima kod banaka.


Kako se odražava, ili bolje rečeno, kako će se odraziti globalna ekonomska kriza na rad dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji i uoopšte na ovu vrstu štednje građana i brige o starosti?

- Verujem da u kriznim vremenima ulaganja sa visokim stepenom sigurnosti, kao što je ulaganje u dobrovoljni penzijski fond, imaju prednost i dobijaju na značaju. Trenutno dobrovoljni penzijski fondovi nisu suočeni sa velikim problemima zbog finansijske krize u svetu. Više uticaja ima na ostatak finansijskog tržišta. Upravo zbog toga, smatram da je sada pravi momenat za donošenje dobre odluke, a to je uplata u dobrovoljni penzijski fond.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?

- U odnosu na neka ranija vremena postoji pomak u pravcu da je sve više žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama, ali to još uvek nije dovoljno u odnosu na procenat učešća koji žene imaju u biznisu i u politici u ostalim razvijenim zemljama. Svakako sam mišljenja da bi ženama trebalo dati šansu da se iskažu i imati više poverenja u njih. Istovremeno, i same žene moraju biti spremne da prihvate pravila vrhunskog biznisa i menadžerskih pozicija, što znači mnogo truda i odricanja. Nama uvek preostaje i onaj drugi, lepši deo, a to je da budemo majke i to ne smemo zanemariti.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po vašem mišljenju, mada je pitanje uspeha relativna kategorija, koji je vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Verovatno da formula za uspeh u poslu pa i u životu ne postoji. Dosta je faktora koji utiču na ostvarivanje postavljenih ciljeva. Za dobrog menadžera, pored obrazovanja, je upravo potrebna sposobnost definisanja ciljeva i strategije za njihovu realizaciju. Moj životni i radni moto je uvek bio rad i strpljenje.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |