Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd"
Samo je svestrana ličnost uspešna ličnost



R A D N A     B I O G R A F I J A


Profesionalni počeci Olivere Gordić vezani su za Apotekarsku ustanovu "Užice" gde je pre 18 godina počela da radi. "Tu sam imala priliku da znanje stečeno sa fakulteta primenim u praksi i dosta toga naučim u direktnom kontaktu sa pacijentima i svojim kolegama. Posle nekoliko godina rada u apoteci usledilo je unapređenje na mesto direktora Apotekarske ustanove "Užice". Ta menadžerska pozicija podrazumevala je puno novih veština i znanja koje sam u hodu učila. Stekla sam veliko radno iskustvo u rukovođenju, ali smatrala sam da tu praksu treba upotpuniti sa još nekim teoretskim znanjima, te sam upisala magisterijum "Menadžment u zdravstvu" na Međunarodnom univerzitetu UN. Tu sam imala priliku da od profesora iz Japana, Amerike, Britanije i Slovenije naučim određena znanja i da vidim kako to iskusni menadžeri rade u mnogo razvijenijim zemljama", kaže Olivera. Posle 18 godina života i rada u Užicu odlazi u Beograd, gde je radila kao konsultant za jednu stranu farmaceutsku kompaniju. Nastavila je školovanje na magisterijumu i kada je juna 2007. položila 20. ispit, stigla je ponuda da vodi Apoteku "Beograd".
Osnovna delatnost Apoteke "Beograd" je snabdevanje građana Beograda lekovima, pomagalima, medicinskim i dijetetskim sredstvima. Radimo i na prevenciji bolesti, promociji zdravlja, praćenju pravilne upotrebe lekova i interakciji neželjenih efekata lekova, kaže Olivera Gordić, direktorka Apoteke "Beograd", govoreći o okosnici poslovne aktivnosti ove apotekarske ustanove. Apoteka "Beograd" u svom sastavu danas ima 103 apoteke, četiri proizvodne jedinice koje pokrivaju 11 beogradskih opština, a osnivač Apoteke "Beograd" od 1. januara 2007. jeste grad Beograd. "Mogu slobodno reći, imajući u vidu broj objekata i teritoriju koju pokrivamo, da je Apoteka "Beograd" zaista lider u oblasti apotekarstva na ovim prostorima, odnosno da je najveća zdravstvena organizacija ovog tipa na Balkanu", kaže Olivera Gordić.


Vi ste vašem preduzeću dugoročno zacrtali, moglo bi se reći, dosta ambiciozne poslovne zadatke, od kojih se ističu tri globalna: povećanje zadovoljstva zaposlenih, povećanje zadovoljstva korisnika i povećanje dobiti preduzeća; kako se odvija njihova realizacija?

- Tačno je da smo zacrtali tri dugoročna cilja preduzeća, koji se i ove godine kao i prethodne uspešno realizuju, a što potvrđuju i priznanja u tim oblastima. Nedavno smo po drugi put u kategoriji velikih organizacija preko 1000 zaposlenih dobili nagradu za poslovnu izvrsnost - Oskar kvaliteta za 2008. godinu za oblasti: liderstvo, procesi i ljudski resursi. Moram da napomenem da smo i u 2007. godini kao rezultat dobrog poslovanja osvojili Oskar kvaliteta iz oblasti: zadovoljstvo korisnika i zadovoljsto zaposlenih. Ta vrsta takmičenja je promovisaanje evropskog modela kvaliteta u širokom opsegu svih organizacija, a mi smo jedina zdravstvena organizacija koja se već dve godine takmiči i osvaja nagrade u Srbiji.


Šta konkretno očekujete od poslovne 2008, hoće li biti uspešnija od 2007. koja je, znamo, bila veoma uspešna i znatno uspešnija od 2006. godine?

- Godina 2007. je bila posvećena ekonomskom osnaživanju naše ustanove, kao i usklađivanju rada svih segmenata organizacije sa važećim zakonima i propisima, što je rezultiralo povećanjem kapitala za 69 odsto i vrlo visokim suficitom u odnosu na 2006. godinu. Taj trend izuzetno dobrih finansijskih rezultata nastavljamo i u 2008. godini i mislim da ćemo ovu godinu završiti sa još boljim rezultatima. Finansijski rezultat govori o jednom sveukupnom unapređenju rada, jer samo zadovoljni pacijenti se vraćaju u Apoteku "Beograd". Miislim da su nastojanje svih zaposlenih u Apoteci "Beograd" da se poboljša kvalitet rada, ljubaznost, poboljšanje asortimana, bolja dostupnost, produženje radnog vremena, otvaranje novih dežurnih apoteka i druge brojne aktivnosti, doprinele da iz godine u godinu budemo sve uspešniji i uspešniji. Ovo potvrđuje i anketiranje naših sugrađana, koje već treću godinu zaredom po metodologiji Ministarstva zdravlja obavljamo. Rezultati ankete pokazuju da su u najvećem procentu pacijenti, odnosno naši korisnici usluga iz godine u godinu sve zadovoljniji.


U svom poslovanju posebnu pažnju posvećujete zaposlenim, a time na indirektan način i svim korisnicima vaših usluga, šta biste izdvojili od aktivnosti na ovom planu?

- Briga o zaposlenima, najvrednijem resursu naše organizcije, uvek je u vrhu naših prioriteta. U ovoj godini realizovane su brojne interne i eksterne edukacije, kako za diplomirane farmaceute tako i za farmaceutske tehničare. Kontinuirana edukacija kadrova je zakonska obaveza zdravstvenih radnika, ne samo zbog dobijanja licenci koje su uvedene ove godine, već je istovremeno i potreba ustanove koja želi da stalno unapređuje kvalitet svojih usluga. Veliki je značaj priliva novih znanja i kadrova i naša dugoročna saradnja sa školama i fakultetima zdravstvene struke. Ovo je nešto što je nepromenljiva kategorija već duži niz godina. Treba naglasiti da Apoteka "Beograd" više godina ima stalan broj zaposlenih, da se forsira timski rad, da se podstiču nove ideje i razna poboljšanja i da smo ove godine u cilju brige o zaposlenima i unapređenja brige o zaposlenima, otvorili i sektor za ljudske resurse gde se pojedinačno prati razvoj karijere svakog zaposlenog.


Kojim strateškim pravcima će ići dalji razvoj Apoteke "Beograd", kažete da je dobitna kombinacija u budućnosti za vašu ustanovu - spoj tradicije i modernog?

- Kad kažemo spoj tradicije i modernog, to znači da tradicionalno dugo postojimo na ovom terenu, pouzdani smo, pacijenti znaju da sigurne i bezbedne lekove mogu dobiti u Apoteci "Beograd". Uz veliko znanje naših stručnjaka koji rade u našim apotekama mogu dobiti prave informacije, ne samo o pravilnom korišćenju lekova nego i savete za zdrav način života, pravilnu ishranu i izbegavanje rizičnih oblika ponašanja, u smislu borbe protiv pušenja, gojaznosti i ostalih aktivnosti koje Ministarstvo zdravlja promoviše u zadnjih nekoliko godina. Kad kažemo moderno, onda kažemo da su sve moderne tehnologije i nova znanja dobrodošli u našem radu. Mi se zaista u zadnjih godinu i po dana intenzivno bavimo, kako novim tehnologijama tako i uvođenjem svih novih znanja. Uveli smo novi model obrade recepta u okviru pilot projekta koji se trenutno sprovodi u jednoj apoteci. Na recepte smo uveli "data matrix" tj. bar-kod koji sadrži sve podatke sa recepta, tako da se recept obrađuje za dve sekunde. Uvodimo nova znanja u smislu primene modernog modela upravljanja, što se uobičajeno koristi na Zapadu, a u našim firmama sporadično. Radi se o modelu "balans corecard", gde se jasno delegiraju ovlašćenja i odgovornost i tačno se mere performanse svakog zaposlenog, što dovodi do njihove povećane efektivnosti i efikasnosti u radu. Takođe, smatramo da je spoj tradicionalnog sa modernim vizuelnim identitetom dobitna kombinacija. Pa tako ove godine uvodimo novi znak i novi vizuelni identitet Apoteke "Beograd", koji će doprineti upečatljivijem i modernijem izgledu naših apoteka.


Kako ocenjujete aktuelno farmaceutsko tržište Srbije, kakva je snabdevenost tržišta, treba li nešto menjati u formalno-pravnoj regulativi i kako ocenjujete konkurenciju?

- Farmaceutsko tržište je veliko i prilično dobro snabdeveno. Praksa pokazuje da ima mesta i za domaće i za strane farmaceutske kompanije. Što se tiče same apotekarske delatnosti, postoji veliki broj privatnih apoteka. Mislim da bi bilo dobro da se uvedu i standardi za otvaranje apoteka koji već postoje na Zapadu, čime bi se izvršilo ravnomernije raspoređivanje apoteka i time napravila mnogo bolja dostupnost farmaceutske zdravstvene zaštite. Ovim bi se uzeli u obzir teritorijalni i demografski kriterijumi, odnosno na kojoj teritoriji u ruralnm i urbanim zonama, tj. na kom rastojanju može biti otvorena apoteka i na koji broj stanovnika. Takođe, zakonska regulativa nije u potpunosti razrešila izradu određenih preparata koji se tradicionalno decenijama izrađuju po tradicionalnoj recepturi i mislim da bi to bilo potrebno izmeniti. Apoteka "Beograd" je u tom smislu već pokrenula neke inicijative.


Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?

- Radeći od samog početka u sredinama u kojima su većinom zaposlene žene, moram da istaknem da su one pre svega kao saradnice izuzetno pouzdane, odgovorne, a kao menadžerke izuzetno profesionalne i sposobne. Uspešna poslovna žena, za razliku od muškarca, ima u društvima poput našeg i dalje veću obavezu prema porodici i zato je, po mom mišljenju, njen uspeh veći. Primećujem da na rukovodećim pozicijama kompanija sa kojima sarađujem ima sve više uspešnih žena. Naravno, broj žena koje su na čelnim pozicijama u našem društvu je i dalje nizak i iskreno verujem da će u narednom periodu doći do promena i na tom polju.


U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte, po Vašem mišljenju, mada je pitanje uspeha relativna kategorija, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Pitanje uspeha zaista jeste relativna kategorija, a s obzirom da je ovo razgovor na temu biznisa i uspešnih žena, moram da kažem da je život mnogo više og toga. Trudim se da u svojoj deci podstičem svestrani razvoj ličnosti, jer smatram da samo stalni razvoj svih aspekata jedne ličnosti može doprineti uspehu u svakom delu, tj.aspektu života. U knjizi gospodina Vladete Jerotića "Mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi" on izriče jednu zanimljivu tezu, a to je da čovek pođednako treba da razvija svoja četiri tela: fizičko, intelektualno, duhovno i emotivno. Nažalost, zapadnoevropska civilizacija 20. i 21. veka se samo fokusira na razvoj fizičkog i intelekutalnog tela. Smatram da je neophodno potpuno razvijati i ostale aspekte svoje ličnosti, a to su emotivnost i duhovnost. Tek takva osoba može biti razvijena i celovita i uspešna u svakom delu svog života.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |