Grozda Savković Malinović, suvlasnica preduzeća "Legat" iz Beograda
Posao i porodica se zajedno grade



R A D N A     B I O G R A F I J A


Grozda Savković Malinović je rođena u Čačku, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Pravni fakultet je završila u Beogradu, nakon čega je veoma brzo položila pravosudni ispit. Grozda potiče iz advokatske porodice i po priridi stvari njeno prvo radno mesto je bilo u advokatskoj kancelariji svoga oca Srećka Savkovića, poznatog i uglednog advokata u Čačku. Nakon dve godine rada u advokaturi, bila je izabrana za sudiju u Gornjem Milanovcu. Na ovom poslu je ostala sedam godina, da bi se zatim ponovo vratila advokaturi. Početkom 1997. osnovala je svoju advokatsku kancelariju u Beogradu. Sa suprugom Nedeljkom Malinovićem 1998. osnovala je agenciju za promet nekretnina "Legat", koju su 2000. preregistrovali u preduzeće. Svoju advokatsku kancelariju je zadržala ne želeći da je gasi, i u njoj trenutno ima tri advokata saradnika i dva pripravnika. Nije htela da je gasi, već ju je, kaže, vezala za rad preduzeća "Legat", pošto su nekretnine jako osetljivo područje u kome je najvažnije da sve bude urađeno sa visokom pravnom sigurnošću.
Osnivači preduzeća "Legat" iz Beograda, Grozda Savković Malinović i njen suprug Nedeljko Malinović, kažu da se radi o porodičnom preduzeću u čiji rad su uključeni gotovo svi članovi porodice. Jedna kćerka je zamenik direktora, druga brine o finansijama, sin vodi poslove "Legata" u Čačku, dok jedino treća kćerka trenutno ne radi u porodičnoj firmi. Grozda kaže da je ovo ona vrednost koja daje snagu i čvrstinu "Legatu". - Kada radite neki posao i hoćete da ga ostavite svojoj deci kao dobro izgrađen biznis i kada deca sa velikom ljubavlju i zalaganjem uđu u taj posao i nastave da ga rade, onda je to najveće zadovoljstvo za roditelje. Mislimo da su naša deca savladala sve ono što je potrebno za uspešno bavljenje ovim poslom i da mi sutra možemo mirno i bez ikakve brige njima da prepustimo vođenje firme, kaže Grozda Savković Malinović.

Predstavite nam ukratko vaše preduzeće, šta čini okosnicu njegove poslovne aktivnosti i koja je njegova osnovna poslovna delatnost?
- Poslovanje naše firme je podeljeno u dva segmenta. Prvi čini promet stanova, kuća i placeva, a drugi čini rad na investicijama kompanija koje dolaze da investiraju u Beogradu i Srbiji. Mi im obezbeđujemo dobre lokacije za gradnju, zatim potpunu proveru dokumentacije, te građevinske dozvole i druga neophodna dokumenta. Sa ponomsom možemo da kažemo da su nam rezultati poslovanja u ovom segmentu više nego dobri. Radili smo za veliki broj stranih kompanija koje su do sada ovde ulagale. Možemo pomenuti "Merkator" za koji smo radili lokacije u Zemunu, Čačku, kao i za distributivni centar koji treba da grade u Dobanovcima. Za "Gorenje" smo odradili tri posla, zatim za "Hyundai", za "Perutninu Ptuj", za grčku kompaniju "Elfa" te za više izraelskih kompanija. Mi smo firma čiji je rad lako proverljiv - sve što kažemo da smo uradili može odmah da se vidi da je urađeno. Od firmi za koje smo radili dobijamo samo pohvale, komplimente i preporuke. To nije slučajno, jer smo im kvalitetno odradili posao, uštedeli dragoceno vreme i novac.

Moje sledeće pitanje je upravo posvećeno onome što ste sada rekli - "Legat" se minulih godina pročuo po kvalitetnom i visokoprofesinalnom prometu zemljišta, kako ste stekli taj status i u čemu je tajna vašeg uspeha?
- Ja bih malo pretenciozno rekla da smo mi firma koja se, prvenstveno, bavi zemljištem. Mi smo još 2000. godine počeli da kupujemo i pribavljamo zemljište od ljudi kolji su hteli da ga prodaju duž autoputa Beograd - Zagreb, u Pećincima, Šimanovcim i u drugim mestima uz put. Dakle, sve ono što je za tri-četiri godine postalo atraktivno za investitore. Bez lažne skromnosti mogu reći da smo imali poslovni osećaj da prvi počnemo da radimo zemljište, tj. promet te vrste nepokretnosti. Tada promet zemljišta nije radio niko ili malo ko, a danas ga rade svi. Na vreme smo shvatili da je to dobar posao, shvatili smo da će pomenute lokacije biti prostor u kome će Beograd da se razvija i da će biti atraktivan za strane investitore. Danas nam strani investitori koji nameravaju ovde da ulažu kapital, sami dolaze sa dobrim preporukama i sa ocenom da su naše poslovne reference kvalitetne i visokoprofesionalne.

Kada veće govorimo o zemljištu, recite nam koje su osnovne karakteristike i specifičnosti prometa zemljišta u odnosu na promet ostalih vrsta nepokretnosti?
- Zemljište je još uvek atraktivno za promet zato što i dalje postoji zavidan broj stranih investitora koji nameravaju da ulažu u Beogradu i u široj okolini našeg glavnog grada. Moramo znati da oni hoće ovde da ulažu pre svega zato što još uvek mogu da ostvare dosta dobar profit i zato što su porezi kod nas niži nego u Evropi i Americi. Ako neko u svojoj zemlji može da ostvari profit 10 do 15 odsto, a kod nas 40 odsto, onda je on i te kako zainteresovan da ulaže ovde. Zemljište je profitabilno zato što daje mogućnost za izgradnju šoping-molova, koji su trenutno veoma atraktivni, zatim velikih logističkih centara, velikih magacinskih prostora. Dakle, svega onoga što ovde momentalno nedostaje i što onome koga izgradi donosi dobru zaradu.

Kako ocenjujete aktuelno stanje samog prometa zemljišta, kakav je trenutni odnos ponude i tražnje?
- Tražnja zemljišta tokom ove godine je bila na zavidnom nivou, ali je bila slaba realizacija, odnosno nije bila tako dobra kao prošle godine. Mislim da je na ovo uticalo, pre svega, ono što se dešavalo u Srbiji - izvesna politička nestabilnost i previranja, kao i održani izbori. Kad god se ovakve stvari dešavaju, strani investitori malo zastanu da vide u kom pravcu će se stvari razvijati i kako će se to odraziti na ekonomske prilike u zemlji. Na ovakve unutrašnjopolitičke prilike se nadovezala svetska ekonomska kriza koja nas nije mnogo zakačila, ali koja se ipak polako preliva i utiče na našu ekonomiju, i to pre svega u domenu stranih ulaganja i kupovina stranaca. Investitori kada ulažu kapital očekuju da ih prate banke, a danas su banke u malom zastoju, pa su samim tim i investitori u zastoju. No, moram reći da se na nedavno održanom sajmu nekretnina pokazalo zavidno interesovanje stranih investitora.

A kako ocenjujete aktuelno stanje na ukupnom tržištu nekretnina u Srbiji, šta će nam doneti naredna godina?
- Moje mišljenje se malo razlikuje u odnosu na ono što ovih dana govori naš guverner - da će naredne godine doći do osetnog pada cena nekretnina. Mi smatramo da neće doći do značajnijeg smanjenja cena - smanjiće se samo one cene koje su zaiste nerealne. Nije realna cena da stan na Novom Beogradu, kod "Arene", košta 3.000 evra po kvadratu. Ova cena mora da se smanji, ali cena od 2.400 evra za stan u lepoj zgradi na Vračaru neće pasti. Generalno govoreći, cene nekretnina u narednoj godini mogu najviše pasti za 10 odsto, ne više. Ovo pre svega zato što je u Beogradu evidentan nedostatak stanova, odnosno tražnja je i dalje veća od ponude. Ove su godine tražnju izvesnoj meri "gurali" stambeni krediti, što će u narednoj godini, verovatno, manje doći do izražaja, jer se uslovi za odobravanje stambenih kredita postepeno pogoršavaju. Ljudi će manje uzimati ove kredite, ali banke ako hoće da rade i zarađuju o ovome moraju voditi računa. Hoću da kažem da se bankama značajnije povećanje restriktivnosti u odobravanju stambenih kredita nikako ne isplati.

Da se malo osvrnemo na položaj žene u našem poslovnom miljeu, kako vidite položaj žena u biznisu - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?
- Ono što vidim svakim danom radeći, jeste da je u poslu sve više žena i sve više uspešnih žena. Meni je to drago, jer su žene po mom mišljenju u odnosu na muškarce vrednije, odgovornije, disciplinovanije, još u vreme dok uče školu, studiraju i, naravno, kada počnu da rade. Mi živimo, moramo priznati, u svetu koji je manje-više svet muškaraca i žene moraju da se dokazuju. Dokazuju se time što su odgovornije, vrednije, disciplinovanije, savesnije. Sve je više žena koje osnivaju svoje samostalne firme, koje vrlo brzo pokazuju dobre rezultate poslovanja. Hrabrost je onaj bitni začin koji je neophodan ženama koje hoće da započnu neki svoj posao. Moraju biti hrabre, a znamo da sreća prati hrabre. - Ako, pak, govorimo o manama žena u biznisu, pomenula bih to što su žene u poslovnim pregovorima često "mekše", popustljivije, više sklone kompromisima, za razliku od muškaraca koji u pregovorima nastupaju čvršće, stabilnije, beskrupuloznije. Ovakav nastup žena u poslovnim pregovorima im može često zasmetati i naneti štetu. Kod nas se muškarci najlakše dogovore tako što odu u kafanu i u njoj ostanu do ponoći, što žene nisu u stanju da prate.

Šta kaže Vaše poslovno iskustvo, šta biste poručili mladim poslovnim ženama i ženama koje tek nameravaju da zasnuju neki svoj samostalni posao - na šta treba posebno da obrate pažnju i koje vrednosti treba da razvijaju i neguju?
- Kada sam počinjala kao mlad advokat, otac, iskusan advokat, mi je rekao - ja znam da ti želiš da postaneš odličan advokat, što i ja želim, ali za to ćeš morati da ispuniš tri uslova: uvek moraš da izgledaš kao dama, da misliš kao muškarac i da radiš puno i uporno. Moram reći da sam od oca dobila pregršt dobrih saveta koji su mi u kasnijem životu i radu mnogo koristili. Kada mi je jednom prilikom rekao da mi je vlastita stranka najveći neprijatelj, gledala sam ga sa čuđenjem i nevericom. No, kasnija praksa i iskustvo su mi pokazali da je bio u pravu. Stranke su u advokaturi obično nezahvalne i gledaju sa omalovažavanjem na ono što za njih učinite. Moj savet mladim advokatima je da od svojih klijenata ništa ne očekuju, već da svoj posao rade korektno i na što višem profesionalnom nivou. - Ženama koje nameravaju i nose se mišlju da započnu svoj samostalni posao, poručila bih da privatni posao uzima celog čoveka, ali da žena uprkos ovome nikako ne sme da zapostavi porodicu. Smatram da svaka žena mora da oformi porodicu, da rodi decu i da se trudi da uvek nađe vremena kako bi svojoj deci izgradila temelje vaspitanja. To vam je kao kada gradite kuću - kada napravite dobar temelj, kuća vam se nikada neće srušiti. Poslovna žena nikada ne sme da kaže da zbog posla ne može da se uda, da rodi decu. Smatram, a i moje iskustvo govori, da se sve može postići - i da se gradi karijera i da se gradi porodica, da se odgaja dvoje pametne i lepo vaspitane dece na koje ćete biti ponosni. Svojim najvećim uspehom smatram to što imam decu i što smo ih suprug, koji iz prvog braka takođe ima dvoje dece, i ja izveli na pravi put, koja su završila škole, vredno rade i stvaraju svoje porodice. Na drugom mestu mi je preduzeće koje smo muž i ja takođe zajedno stvorili i na stazu uspeha izveli, na koje smo isto ponosni. Moj savet je - pravite posao, dajte se poslu, ali uvek nađite vremena za svoju porodicu i za svoju decu. Kada dođete kući koja je puna života, u kojoj se osećate lepo i zadovoljno, vi dobijate preko potrebnu energiju za sutrašnji rad i postizanje novih poslovnih uspeha. Isto tako, kada postižete uspehe na poslu i kada vam ide dobro, vi kući dolazite srećni i zadovoljni. Hoću da kažem da se uspešan posao i srećan porodični život međusobno pomažu i nadopunjuju.


| Paunpress - početna |



Pogledajte drugu poslovnu ženu:

Dr Vesna Marinković Mičić, vlasnica Medicinskog centra VITALIS iz Beograda | Branka Mihailović, vlasnica preduzeća "Sind" iz Male Vranjske kod Šapca | Branislava Gajić, direktorka preduzeća "Infostud 3" iz Subotice | Mira Babić, direktorka Preduzeća za proizvodnju farmaceutskih preparata "Zavon" iz Beograda | Olivera Gordić, direktoraka Apoteke "Beograd" | Mr Gordana Pajić, zamenik direktora Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom NLB Nova Penzija, Beograd | Rosica Marković Pejović, direktorka Hotela "Golubački grad" u Golupcu | Vera Vlajčić, vlasnica i direktorka preduzeća "VV Čelik inženjering" iz Beograda | Valerija Paloš, direktorka preduzća "SELMA Electronic Corp" iz Subotice | Mr Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" d.o.o. iz Beograda | Dr Radovanka Predragović Stevanić, direktorka Specijalne bolnice za rehabilitaciju "Ivanjica" u Ivanjici | Mr Jovanka Stefanović, direktorka preduzeća "Dubai" iz Beograda | Ljiljana Karanović, vlasnica i direktorka preduzeća "Karan Co." iz Beograda | Slađana Šumanac, vlasnica preduzeća "Blue Moon" iz Užica | Mr Ružica Perić, vlasnica preduzeća "Ružica Comerc" iz Beograda | Ksenija Fekete Cvetković, osnivač i suvlasnik preduzeća "AL GROSSO" iz Beograda | Profesor dr Branka Vidić, direktorka Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad" iz Novog Sada | Vera Janković, direktorka proizvodnje Konvekcije "Javor" iz Ivanjice | Gordana Vrbaški, suvlasnica i direktorka preduzeća "Grand Stil" iz Novog Sada | Slavica Janjušević, osnivač i vlasnik preduzeća "Kirka Corporation d.o.o. Kirka Pharma" iz Beograda | Mr Stanku Čurović, predsednica Upravnog odbora "Mercatora - S" iz Novog Sada | Milenka Jezdimirović, generalna direktorka Kompanije "Dunav osiguranje" a.d.o. Beograd | Dr Jasmina Knežević, osnivač i direktorka Opšte bolnice "Bel Medic" iz Beograda | Gordana Lazić Velovan,direktorka Centra za PR Koncerna "Hemofarm" iz Vršca | Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda | Mr Ruživa Đurđević, vlasnica preduzeće INTER - MEHANIKA iz Smedereva | Mr sci.med. dr Violeta Skorobać, vlasnica i direktorka Specijalne bolnice za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju DIONA iz Beograda | Mr Mirjana Laković, zamenik člana Izvršnog odbora Privredne banke Beograd | Ljiljana Kovač, direktorka Rudnika kamena "Alas Rakovac" iz Novog Sada | Dr Ljiljana Isaković direktorka Specijalne bolnice "Sokobanja" iz Sokobanje | Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda | Slavica Vučković, vlasnica preduzeća ARIMPEX iz Beograda | Prof. dr Snežana Đorđević, vlasnica preduzeća "Agrounik" iz Beograda | Diana Gligorijević, suvlasnica i direktor marketinga kompanije "TeleGroup" iz Beograda | Nada Momirović, vlasnica Modne kuće "Mona" iz Beograda | Mr Branislava Jakovljević, generalna direktorka AD Centar za puteve Vojvodine iz Novog Sada | Mila Litvinjenko, vlasnica i direktor komapnije "Aura" iz Niša | Mr Gordana Živojinović, vlasnica preduzeća "Ajant plus" iz Šapca | Afrodita Bajić, suvlasnica Modne kuće "AMC-Afrodite mode collection" iz Beograda | Danka Božić Isaković, suvlasnica preduzeća POLYMIT-B iz Šapca | Olja Kamatović, vlasnica preduzeća "Polyagram" iz Kragujevca | Snežana Despotović, vlasnica preduzeća NIVES iz Niša | Dragica Cvetković, vlasnica preduzeća "Kuštrimović product" iz Niša | Dr med. Željana Vučić, vlasnica preduzeća "Košutica" iz Beograda | Branka Radovanović, direktorka i suvlasnica preduzeća "PStech" iz Beograda | Božen Žumbor, vlasnica i direktorka kompanije "Božen cosmetics" iz Beograda | Milica Irkić, vlasnica preduzeća "Irkom" iz Kosjerića | Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretnina "Alka" iz Beograda | Zlata Stepanov, vlasnica preduzeća M-PLAST iz Šapca |